Opštinske novine

Стр. 596

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ступи насилно рушењу. Тај призор, коме сам присуствовао, нећу никада заборавити. Када су наишли ватрогасци у пратњи жандарма и када је први пијук ударио у први кров, целим Дорћолом проломио се врисак жена. А мужеви-су чак покушали да се одупру. Неколико каменица полетело је на ватрогасце и жандарме. Но, убрзо су се умирили, оборили главе, натоварили на леђа оно мало сиротиње и са тешком резигнацијом отишли. Где? У Прокоп, Јатаган малу, Маринкову бару и још даље, у блатњава поља и уз обале жутих потока. Тако се подизао сиротињски Београд. А ипак, захваљујући само тим јадним насељима београдске сиротиње, успела је да се бар донекле реши у Београду криза станова, сувише недовољних за његово становништво, које је великим приливом преплављивало нову престоницу, и које је наишло на извесну брану новом досељавању тек почетком опште привредне кризе. Сви они Београдађани који су данас у могућности да станују у релативно удобним становима нових кућа центра, даљег центра, и ближе периферије, не би смели заборавити да за то дугују благодарност баш овим противправно и самовласно подигнутим насељима, на која ће често наићи и са жаљењем их погледати, кад се прошетају београдском крајњом периферијом или кад пођу на излет у београдску околину. И данас, кад та насеља не би постојала, не би Београд имао толико цедуља и огласа о становима за издавање преко целе године, који су донекле ублажили невероватно високе кирије и поправили хигијенске услове у најновијим грађевинама. Ма да су подигнута бесправно, ма да још увек постоје бесправно, ова насеља бивших београдских бескућника претстављају једну чињеницу, чијем решавању треба приступити са много пажње. А питање се може решити само тако, ако им се омогући подизање нових насеља на здравијем, регулисаном земљишту, са бољим материјалом и бољим сретствима, или ако им се, уместо њихбвих досадашњих нездравих станова, пруже нови, у нарочитим хигијенским колонијама, чија кирија не би прелазила границе њихових врло скромних финансијских могућности. Живот у Прокопу Одвојен од осталог света високим ивицама провалије, Прокоп живи својим нарочитим

животом. И доста бучно. На једном крају дува хармуника свима порама својих тастера; на другом крају пролама се свађа људи и врисак жена; на трећем песма девојака о струку босиљка баченом кроз пенџере. — Да нема жена дало би се лепо живети, вели један становник. Али, жене су овај крај претвориле у прави пакао, Не прође дан а, да не дође до свађа. Због њих се онда посвађају мужеви и изроде се туче. А и нису све венчане, него онако.... Јесте, да нема жена све би у овом насељу било боље, и људи би се споразумели, и поставили мало калдрме бар дуж плотова, да не пропадамо у блату кад се бујице воде сруче доле низ ивице. Какве су куће у Прокопу, махом подигнуте за једну ноћ, не треба ни описивати: мрачни, влажни, испуцани простори. Али Прокоп има једну своју особену и то врло рентабилну индустрију. Они који су се први населили заузели су боље место у долини; они доцнији лошија места на брегу низ који се руше бујице. То би било оправдано и засновано на праву првенства. Али, они који су први дошли, поред земљишта за кућу, заузели су још три и четири пута толико земљишта за башту, оградили то плотовима и прогласили за своје. Најзад, долази треће, засновано на једном заиста парадоксалном праву. Некима није била доста једна кућа, него су заузели по два, три и више плацева. Тако су на брз и једноставан начин, за две или три ноћи рада, решили проблем егзистенције и од бескућника постали рентијери, јер у једној кући станују сами, а друге издају под кирију и вуку ренту. Један је тако на бесплатном земљишту подигао седам кућа и све издаје под кирију. Неки, побољшавши своје прилике, иселили су се одатле у боље крајеве Београда, а куће издали под закуп. То су исто урадили и неки службеници, који су премештени из Београда. И тако, док су власти толерирале подизање тог примитивног, преконоћног насеља, да би бескућници имали бар неки кров над главом, данас је Прокоп чак и извор ренте. Више од половине становника су кирајџије, људи јадног стања и бедних прихода, који за једно нездраво и влажно одељење плаћају по 150 до 200 динара месечне кирије. Те цене, кад се узме у обзир стање и вредност стана, а поред тога бесплатно земљиште, превазилазе границе обичне човечанске бездушности. Чудни парадокси београдског живота!