Opštinske novine

Комунално-социална хроника:

Извештај о раду Централног одбора за помагање незапослених радника!и намештеника у Београду ■— Овршетак —

Рад појединих кујни следује из даљег излагања. Но пре тога потребно је учинити следеће напомене: 1. — За иницијаторе Централног одбора било је јасно, да се кујне могу основати, бар у овој сезони, само уз сарадњу појединих већ постојећих организација, које би се одлучиле да на себе узму бригу око извођења тога неоспорно напорног и пуног пожртвовања посла. Рад Месног одбора Црвеног крста за кварт Варошки на исхрани незапослених, у прошлој зимској сезони, био је довољан доказ, да су за организацију кујни најподеснији Месни одбори Црвеног крста у појединим крајевима вароши. И тако је, без икакве тешкоће, обезбеђена сарадња Месних одбора за кварт палилулски, за кварт врачарски и за кварт булбулдерски. Ови одбори стали су на гледиште да се последице кризе могу уподобити елементарногј несрећи, те према томе, код рада на исхрани незапослених одбори Црвеног крста не изилазе из круга својих дужности него баш врше у пуном смислу мисију ради које су и створени. Поред Месних одбора Црвеног крста, који су организовали кујне, од првих дана стављена је на расположење Централном одбору и кујна Друштва за помагање сиротиње и сузбијање просјачења, која ради преко целе године на исхрани старих и изнемоглих чланова друштва, које физичка беда тера у прошњу. 2. — Рад појединих кујни третиран је, са обзиром само на цифре издатих бонова и легитимација и у извештају канцеларије за издавање легитимација и бонова за исхрану, о чему је унапред било речи. Те цифре су неоспорно тачне, у колико се тиче издатих бонова и легитимација, али оне се не поклапају потпуно са бројем издатих оброка у појединим кујнама. Но и ако то размимоилажење, које се карактеоише већим бројем издатих бонова од броја издатих оброка (изузетак кујна бр. 4 код које је обрнут случаЈ и кујна бр. 6 код које се цигћое подударају) не утиче на извођење закључака из изнетих статистичких података, о њему се у овом делу извештаја мора повести рачуна само због обрачунавања. Јер, као што је лако разумљиво, није се могла утврдити тачна табела коштања поје-

диних оброка. Разлика у цени оброка резултирала је из разлике услова под којим су поједине кујне радиле. Док су пододбор Црвеног Крста за кварт Варошки и Друштво за помагање сиротиње и сузбјиање просјачења имали већ све спремно за почетак рада, дотле је друге четири кујне требало тек створити, набавити казане за кување хране и потребан број посуђа, и пронаћи локал. Све је то изискивало не мале издатке. Стављено пред ту тешкоћу, претседништво је одлучило на седници од 21 децембра 1932 год., да се за сваки бон за један оброк топле хране плаћа по три динара, на којо' ће се бази вршити обрачун и са свим кујнама, које се буду основале. Та је одлука доцније прихваћена и од пленума у дубоком уверењу, да ће уштеде, које ће отуда произаћи, бити употребљене за исти циљ, као што је, у осталом, за то дао пример и Месни одбор Црвеног Крста за кварт Варошки, који је своју уштеду из раније године од 30.000.—• динара унео у овој сезони у основни капитал за исхрану незапослених. Што се тиче казана за кување хране и посуђа набављеног из поменутих уштеда, они ће бити на чувању код односних одбора Црвеног крста или у Мушком радничком склоништу с тим да се, ако потреба наступи, употребљавају у будуће у исту или сличну сврху. 3. — По замисли Централног одбора једном отворене кујне имале су да раде до краја зиме, управо док не наступи фактичко пролеће и не отпочну радови. Разумљиво је, да је остварење ове замисли зависило од расположивих сретстава. Руковођен том идејом Централни одбор је успео да рад кујни доведе до 18 априла са изузетком кујне бр. 4 Булбулдерског одбора Црвеног крста, која је морала обуставити издавање хране закључно са 14 априлом, јер је сутрадан по уговору о закупу, морала локал у коме је радила предати власнику. Што и остале кујне нису обуставиле рад тога дана разлог је у томе, што се хтело да радници и о Ускршњим празницима приме храну, по готову што су католички и православни Ускрс пали у исте дане. А да би се та храна разликовала од хране у остале дане, управо да би радници осетили и у нашим кујнама бар колико толико радости Ускршњих празника, претседништво је решило на седници од 14 априла 1933 год., да