Opštinske novine
А. Б. Херенда, секретар Отсека за штампу О. г. Б.
Проблем туризма у Београду
Значај туризма за једну земљу данас је врло добро познат. Туризам је постао једна важна привредна грана многих држава са повољним туристичким условима и туристичким атракцијама. Многе државе, у којима су ти услови заступљени у мањој мери, труде се свима силама да их пронађу и створе, макар и на вештачки начин. Туризам се дели на инострани и унутрашњи. Инострани туризам претставља посета странаца туриста једној земљи. Унутрашњи туризам претставља кретање самих становника једне земље из једног краја у други, због чисто туристичких разлога. Значај туризма Од посете иностраних туриста једна земља има двојаке користи: 1) Материјалне, јер страни туристи, улазеићи у земљу, уносе страну валуту, коју ту троше, те на тај начин користе финансијски и привредно дотичној земљи, док сами за то не траже никакве привредне противуслуге; 2 4 * Пропагандистичке, јер се страни посетилац упознаје са природним и осталим лепотама и привлачностима те земље; поневши из ње лепе утиске постаје за њу најбоља жива пропаганда у иностранству. Схвативши значај туризма у једном и другом наведеном смислу, све државе, које имају ма каквих услова за привлачење туриста, развиле су данас најживљу пропаганду путем рекламе, путем оснивања туристичких званичних и полузваничних агенција и биро-а, путем помагања приватних туристичких институција, путем погодних међународних и унутрашњих саобраћајних веза, путем нарочитих повлашћених туристичких саобраћајних тарифа, путем организовања хотелске службе, и тако даље. Од коликог значаја може да буде туризам за једну земљу, као најбољи пример може да нам послужи недавни туристички бојкот, који је Немачка извршила према Аустрији, и који је произвео у Аустрији врло озбиљне привредне последице. Познат је затим значај туризма за благостање и привреду Швајцарске, његова важност за Италију и Француску, његов битни значај за државицу Монте Карло, која се једино од туризма издржава. Најзад, позната је врло жива туристичка реклама коју су у последње време развиле многе државе са мањим условима за развитак туризма
као на пр. балтичке државе, да би привукле стране туристе у своје крајеве. Од унутрашњег туризма држава има такође значајну материјалну корист у приходу својих саобраћајних установа, односно од државних такса на приход приватних саобраћајних установа. А њени грађани имају такође велике моралне добити, јер упознајући своју земљу проширују своје сазнање о њеним лепотама и привлачностима, о животу и обичајима њених становника разних крајева, о историјским споменицима њене прошлости, што све доприноси још јачем учвршћивању националне свести и љубави према отаџбини. Поред значаја туризма за једну државу, као што је горе изнето, туризам има исто толики значај за поједине крајеве, као и за поједине градове и вароши. Има данас на стотине већих и мањих градова у Европи и Америци, који живе искључиво од туризма, а и неколико великих европских престоница огроман део својих прихода заснивају баш на туризму иностраном и унутрашњем. Навешћемо одмах као најпознатије престоничке туристичке центре Рим, Париз, Беч и Атину. Туристички услови Београда Да видимо какви су туристички услови наше престонице. Београд до сада није био тако рећи никакав туристички центар. Зашто? Истина је да Београд нема колосалне историјске споменике Рима и Атине, истина је да нема раскошни живот и богате галерије и музеје Париза, истина је да нема јединствену архитектуру, бујне паркове и дивну околину Беча. Али је исто тако истина да Београд има прекрасан природни положај на раскрсници двеју пловних река, да има са свога Калемегдана такав величацствен поглед, какав ни једна престоница Европе нема. Заузимајући један сасвим непристрасан став, ми морамо овде изнети и негативне стране за туристички развитак Београда. Београд има врло мало и то слабо очуваних историјских споменика; архитектура Београда нема никаква одређена стила и претставља један конгломерат архитектонских мотива напабирчених по свим осталим престоницама и великим градовима; београдска околина, иако је лепа, ипак не може да се мери са уређеном околином осталих градских