Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 643

веза би несумњиво била формалие природе, јер верујемо да би ретки били купци оваквих карата, који и сами не би имали намеру да посете Београд. Колико је код нас интересовање за туристичке и шетне пруге најбоље ће нам показати табела бр. 3, која статистички приказује кретање путника на недељним и шетним пругама Речне пловидбе из Београда низ Дунав, уз Дунав и уз Саву, на релацијама БеоградРадујевац, Београд—Смедерево—Велико Градиште, Београд—Сланкамен—Тител и Београд-—Шабац—Сремска Митровица, у времену од априла до конца септембра ове године. ТАБЕЛА БР. 3

Кретање путника на шетним бродовима Речне пловидбе од априла до септембра 1933 год.

РЕЈ1АЦИЈА

Свега

Јутника

ушло

изашло

Београд-Ђердап-Радујевац

4338

3362

Београд-Смедерево-В. Градиште

5736

2951

Београд-'_Пабац-Ср. Митровица

1032

863

Београд-Сланкамен-Т ител

4653

1184

Свега:

15759

8360

Горња статистика значи, да је у времену од априла до конца септембра ове године, просечно сваки шеснаести Београђанин кренуо једне недеље шегним бродом из Београда. А несумњивих туриста било је, као што се из статистике види према броју изашлих путника, 8.360, што опет значи, да је сваки тридесети становник Београда у току летње сезоне направио по један недељни туристички излет водом. Жао нам је што Дирекција државних железница, којој смо се обратили, не располаже сличном статистиком путника својих недељних шетних возова из Београда. Али, узимајући приближно, да су два редовна шетна воза (за Аранђеловац и Ковиљачу) са повременим популарним возовима, имали исти број путника као и наведене четири речне шетне пруге, онда излази, да је сваки петнаести Београђанин једанпут у летњој сезони направио чисто туристички излет у једно од места на тим релацијама. Нама је врло жао што један .сличан статистички закључак не можемо да изведемо и у погледу туристичке посете становника унутрашњости Београду. Али, на жалост, такве статистике нема, јер ни таквих туристичких шетних пруга, које би везивале унутрашњост са Београдом, није уопште било. Све ово што смо навели, у жељи да се прими као целисходна идеја и сугестија, требало би да буде, наравно, извршено у сарадњи и у споразуму са Београдском општином, која је прва позвана да пропагира и

помаже све оно, што је у интересу њенога града и њених грађана. Унутрашњи туризам Београда По питању унутрашњег туризма, нема сумње да Београд јесте и мора да буде привлачна тачка за све Југословене. Без обзира на његове природне и остале лепоте, Београд, као престоница Југославије, мора изазвати и изазива код сваког држављанина жељу да га посети, да га види, да упозна његов живот, да упозна то средиште, где се налази мозак и срце државе. Да би се сваком Југословену дала могућност и прилика да посети своју престоницу,

Географски институт у Горњем Граду

треба учинити све могуће олакшице. Није довољно да се један грађанин из уиутрашњости у низу година једанпут реши да посети Београд, да би га само видео и добио појам како изгледају његове улице. Грађанима из унутрашњости треба дати могућности да што чешће посећује престоницу, да би могли бити, ма да ту не живе, са њом у непрестаном додиру, јер ће је тако, упознајући је боље, још више заволети. Популарни шетни возови и бродови са ниским превозним ценама уведени су данас у великом броју у свима европским државама. У последње време уводе се и код нас све више, јер се увиђа њихова корисност и за државну касу и за становништво. Детаљније биће о овоме речи доцније. Овде ћемо само констатовати, да су код нас шетни возови и бродови махом тако подешавани, да су недељним-и празничним данима давали могућност становницима престонице да посете изв.есне привлачне туристичке и бањске крајеве унутрашњости. Али, никако нису били подешени тако, да би дали могућност ,: '-становницима унутрашњости да посете Београд. Чак и оне редовне речне пруге,'које у радне дане погодно везују пристанишна места унутрашњости са Београдом, у недељне дане ни-