Opštinske novine
С. С. Аћимовић
Општина и социЈална политика
I У данашњем времену градска општина је преузела један велики део послова јавног карактера, који често пута по својој битности и својој природи пре спадају у домен већих самоуправних институција, као што су код иас на пример Бановине, а и у домен саме државне организације. Отуда је врло тешко повући класификацију и одредити послове који би били чисто самуправни од оних послова о којима би се старао искључиво државни апарат. Годинама живот и пракса стварали су ту мешавину, а извесни, пак, послови имали су додирних тачака и са општином и са државом. Овде је неопходно потребно напоменути, да извесне послове општина свршава као нека врста извршне власти, због свога непосреднијег карактера у односу према становништву. И то се може једино правдати праксом и обичајем, иначе је са једног чистог и некомпромисног гледишта, о граници између општине и државе, такав начин неоправдан, јер држава има тако јако развијен и разгранат свој апарат, да јој заиста није потребна помоћ са стране. Тим пре, што држава има извршну власт и извршне органе чији резултати и могућност реализовања њених намера и чине један атрибут државе као суверене власти. Није тешко набројати послове које врши општина, а који, строго узевши њену намену по теорији јавног права, не спадају у њену надлежност. Такви су послови војних власти; разне службе чисто полициског карактера; спровођење избора за законодавно тело, (код нас за Парламенат и за Сенат). У новије време улази све више у праксу да општина преузима на себе и дужност осигурања радника итд. Кад су у питању институције, и уопште, људске заједнице и њихово развиће, осећа се једна тенденција ненаметнута од теоретичара и законодаваца, већ грађена у самоме животу и пракси, да се што више одтерети државна администрација и послови пренесу на општину, која Је ближа народу и његовим потребама и, нарочиго у демократским земљама, њен је апарат због свога познанства и готово фамилијарности са народом, погодан да свршава послове, и брже и без ометања, од државних органа, који носе више карактер непопуларног бирократизма.
Тако сам ток времена формира онако људске организације како изискују потребе самога живота ма колико људи са својим личним и класним интересима покушавали да тај ход живота спрече. Некада је државни централизам био апсолутан и некомпромисан. Сваки предлог деконцентрације власти сматран је као опасан и незгодан, јер се деконцентрацијом слаби централна власт. Али многобројни послови који су ницали, све нови и нови, изискивани стварањем нових потреба живота, наметали су неминовно конституисање нових, мањих, чисто локалних формација које би те нове послове имали да приме у свој домен рада. Тако су постале данашње општине. Општина је у прво време имала своје послове и у послове државне организације није улазила, јер се у прво време то није дозвољавало, и чак сматрало као опасно, по постојећи политички и социјални з^аШз ^ио. Нешто мало модификовано ово гледиште се и данас задржало и оно ће вероватно остати још дуго. Гледиште Светозара Марковића у погледу општинске организације напуштено је као гледиште које би државу као целину имало да разбије на безброј малих државица — општина — и тако целину онеспособи за велике задатке било социјалног, било политичког или војног карактера. Општина се, у главном, и сада бави тако званом комуналном политиком, под којом се у пракси подразумева старање о путевима и улицама, о гашењу пожара, о осветљењу, о здрављу, о просвети, и као најсавременије одредбе, о науци и уметности. Општина, даље, подиже музеје, паркове, подиже шеталишта, па се у новије време појављује и као финансиска институција — као штедионица и заложна банка. Наравно, не као трговац, да би зарадила, већ да би у времену новчаних шпекулација и нестабилности, заштитила што више своје чланове и послужила што боље њиховим интересима. Њена добит сме да буде само колико да покрије режију, више не. Међу задацима које је узела на себе да реши данашња градска општина, спада и социјално старање. Ретко који појам да је тако растегљив и тако обиман као што је социјална политика. Овом приликом нас интересује социјална политика општинске самоуправе у
3*