Opštinske novine

Сгр. 650

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

купац стана а не сопственик ,прво једну трећину а после једну четвртину од закупне цене. Тиме се ишло на фаворизирање сопственика некретнина и на метаморфозирања новчаног капитала у некретнине. Тако је 1927 г., када је почела аграрна криза и катастрофално падање цена пољопривредних производа, за министровање Черчила, учињено олакшање и земљорадницима у брисању великог дела њихових обавеза према јавним властима. Када је наступила и индустриска криза, то олакшање учињено је и индустрији. У Енглеској се, да се вратимо нашем предмету, осетила велика промена на боље од доношења Елизабетиног закона принудним дацијама за социјалну политику. Незбринути несрећници осетили су да нису сами и одбачени, да нису без ичије помоћи и они су постепено нашли свој пут. Тако је постала, постепено и читава организација социјалне политике, коју су водиле градске општине. 1782 године донет је Закон о организацији општинских савеза за издржавање сиромашних елемената и за борбу противу просјачења и скитница. У тај савез могле су ући општине које су хтеле, јер организовање није било обавезно, али само до 1834 г., када су законом установљени такви Савези којима су морале приступити све општине са њима надлежног подручја. * * * Да ли је данашња економска криза, која је захватила све гране људске радиности већа но што је некада била, не може се тако лако утврдити, али што је неоспорно, то је, да је огомних размера, и да јој се крај тако лако не може назрети. Она је нарочито тешко погодила средњи сталеж — ситног трговца, занатлију, нижег чиновника — који је неоспорно главни ослонац капиталистичке политике. Развивши их економски, она их нагриза и морално и гура у пролетерске редове, незапослене и очајне, који ни за себе не могу да нађу излаза. Оно што је за нас најгоре, и што нас највише забрињава то је стварање пролетера на селу, јер су наша сеоска имања преза-

дужена, оптерећена огромним каматама, и то у времену кад су пољопривредни продукти пали на минимум. Нарочито је тежак положај варошког незапосленог радника, он нема ни крова, ни насушног хлеба, што је сељаку више или мање осигурано. Социјални положај градског радника је тежи и страшнији. Он треба да буде најактуелнији проблем социјалне политике градских општина. Нарочито оних општина где је број радника — пролетера велики. Потребни су велики издаци на социјалну помоћ, и они се морају осигурати на уштрб других потреба, које се, кад је у питању кров и хлеб, појављују као луксуз и господска потреба. Ту скоро, поводом анкете о станбеном питању, у ,,Београдским општинским новинама", а у чланку г. Сл. Видаковића, налазимо проценат од целокупног буџета расхода, на социјалну политику. Градске општине у Југославији предвиђају 2,7%, сеоске ни толико 1,5%, што је неоспорно несхватљиво кад се узму у обзир расходи енглеских грдаова који износе 28,6% ли Бечке општине 32,7%. За Београд је потребан сигурно много већи кредит, али је питање како да се он по^ крије. Рећиће се да је свет постао инсолвентан и да се нове дације не могу ни замислити. Ми овом приликом на инсолвентне и не мислимо, али је неоспорно да има и таквих које би требало јаче оптеретити у социјалном интересу целокупне друштвене заједнице. Приликом дискусије о новим општинским наметима у Француској, Брасо, неоспорно ауторитет у питањима општинских финансија, предлагао је као нове порезе, порез на станове и порез на прираштај вредности земљишта и зграда. Ја бих овом приликом додао и високу пореску стопу на странце запослене у нашој земљи са често невероватно високим платама и нарочито на паразитски капитал, и то много више него на активни, кога би такође у незнатној мери требало оптеретити. Ми овом приликом нећемо улазити у то како би се та социјална помоћ требала и могла организовати специјално у градским општинама. То ћемо пружити у нашем идућем чланку.