Opštinske novine

Стр. 674

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Отац несретних младих људи, београдских пионира наше науке и знаности, пок. Маринко Радовановић, судија Великог суда у Београду, наменио је Великој школи целокупну изврсну библиотеку својих рано пре-

Капела браће Радовановића на Старом Гробљу

минулих синова као и њихове портрете природне величине које је радио стари београдски сликар пок. Стева Тодоровић. ,, * На Старом гробљу београдском, чију дограјалост ми сагледасмо својим очима, свраћала је погледе посетилаца једна миниатурна црква лепе архитектуре. У њој су лежали ос-

таци три брата Радовановића. Саграђена као гробница у најстарије време београдских анала. Кад сам пре неколико година и ја и многи други, гледао варварски јуриш на Старо гробље, ради његовог истребљења, кад смо својим очима гледали како се ломе крстаче и бришу трагови великим синовима ове земље, о чему је било речи, иста судбина постигла је и гробницу Браће Радовановића. Уништено и заборављено. Одмах до њихове гробнице беше и споменик француској контеси Аглаји Ланкро, која је подлегла ратним тегобама у Београду ради нас. Уништисмо и заборависмо. Не могу а да понова не поменем речи Ернеста Хекела упућене оцу Радовановића: — „име његово и спомен његов бити ће вечан и код нас у туђини, као што му светла успомена никад потамнети неће међу земљацима његовим у Београду". О горке ли ироније! Не само да му је успомена потамнела међу земљацима његовим у Београду, него му земљаци ни кост на кости не оставише. Па су пошли још и даље! Хтедоше порушити и мали маузелеј, који ни кроз векове никоме не би сметао, већ би као споменик играо значајну улогу. Срећом, опасности више нема после енергичног заузимања г. Павла Карарадовановића у Општинском одбору, да се тај маузолеј сачува на подстрек генерацијама.