Opštinske novine
7
Комунална хроника:
Рад V конгреса Савеза градова — Расправе, резолуције и одлуке: о Закону о градовима и Закону о комуналним финансијама; о социјалним дужностима градова, нарочито о сузбијању неупослености, решењу дечјег, апровизационог, станбеног и др. град.ких најактуелнијих социјалних проблема о нормирању савезног Социјално-урбанистичког биро-а; о значају електрификације, о Закону за самоуправне штедионице; Грађевинском закону, о ширењу соколства у градовима итд. итд.
Пети Конгрес Савеза градова Краљевине Југославије привукао је пажњу не само претставника скоро свих градова наше велике отаџбине, него и пуно интересовање и државних компетентних кругова, као и целокупне јавности. Закључци, одлуке и резолуције Конгреса градова још једном су потврдиле, да је Савез градова у пуној мери оправдао име нашег највишег комуналног форума и највећег стручног арбитра за комунално-социјалну политику. Ауторитет и објективност, са којима су расправљани сви актуелни комунални проблеми нашег градског живота, јесу доказ више, да је Савез градова и једна врста стручног парламента за сва питања комуналне политике. Пословни скуп Савеза градова Конгрес је имао да се одржи 22—23 септембра 1933 године у Новом Саду, али су се још 20 и 21 септембра тек. год. ујутру сакугшли претставници југословенских градова у српској Атини, у лепом и напредном Новом Саду. Тај дан био је одређен за седнице Пословног скупа — одбора — Савеза градова, на којима су имали да се расправе, проуче и формулишу сва решења и све одлуке Конгреса пошто се на свечаној седници Конгреса није могла да води обимна дискусија у свима детаљима. Тако је 21 октобар цео посвећен раду Пословних одбора Савеза градова са учешћем претставника и свих осталих градова. Седнице су одржаване у свечаној сали Новосадског градског дома, у коме је данас инсталирана Дунавска бановина. Свесни значаја актуелних комуналних проблема—-на првом месту Закона о градовима — наши градови су послали своје претставнике на Конгрес свога Савеза. Дошли су и претседници чак и оно неколико српских градова, који нажалост, још нису чланови Савеза. Београд су заступали потпретседник
г. Доброслав Богдановић и Шеф одељ. г. Слободан Ж. Видаковић- Загреб, градоначелник проф. г. д-р Ив. Крбек са сенаторима г. д-р Емином Богдановићем и Даном Шарићем и финанс. директором г. д-р Миланом Ламзом. Љубљану п.жупан проф. г. д-р Ев. Јарц са директорима г. д-р Иваном Тавчаром, д-р Зупаном и д-р Јанчигајом. И остали градови послали су своје еминентне претставнике, у већини случајева саме градоначелнике и претседнике. Тако на пр., између осталих, запажени су и наши познати комунални радници г.г. д-р Бран. Борота, домаћин Конгреса, градоначелник Новог Сада; арх. Јосиф Михајловић, претседник Скопља; Михаило П. Крстић, претседник Пожаревца; д-р Фр. Липолд, градоначелник Марибора; д-р Стјепан Загорац, један од најмаркантнијих југословенских политичких ветерана, иначе сада градоначелник свога родног града Карловца, са финансиским директором Иваном Рукавином; даље, д-р Вјекослав Хенгл, градоначелник Осијека са својим сенаторима Иваном Белајчићем и Антуном Хржићем; д-р Ива Павичић, подначелник Сарајева *:а финансиским директором Даном ЦвитковићеМ; Иван Шуперина, градоначелник Сиска; д-р Дражен Кватерник, градоначелник Бјеловара са сенатором Ђуром Куником; д-р Хенрик Дуфек, градоначелник Славонског Брода; инж. Иван Ивандекић, градоначелник Суботице; д-р Ђуро Ружић, градоначелник Сушака; Милутин Симовић, претседник Ужица; Алекса Обрадовић, претседник Крагујевца; д-р Милош Ђорић, претседник Земуна са шефовима инж. Шујицом и Трбуховићем; д-р Јован Путник, градоначелник Беле Цркве; Љубодраг Јовановић, претставник и кмет Ниша; д-р Сава Вујић, градоначелник Сенте; д-р П. Шумановац, градоначелник Винковаца; Жив. Ротаров, градоначелник Велике Кикинде; д-р Лаз. Секулић ,градоначелник Срем. Карловаца; д-р Стој. Новаковић, градоначелник Вараждина; д-р Дане Јарослав, градоначелник Сремске Митровице; Ђорђе Цвеанов, градо-