Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 681

ја сретства за живот свакидањи. Ради тога дизањем градова решава се социјални проблем, јер се даје могућност људима за живот и решава се важан политички моменат и од људи који су стално незадовољни очекивати је, да ће тада бити задовољни, кад од њих учинимо праве грађане, начинићемо добре грађане. То је несумњиво да тај проблем јавних радова, таквих инвестиција, изазива читав низ проблема који се имају решити. Изазива, на пример, проблем инвестиционих зајмова, јер је тешко веће инвестиције на терет једногодишњег буџета спроводити. Треба тражити највећу контролу, рационалност тих инвестиција. Има, уосталом, читав низ момената које треба уважити, али ако је претерано тражити сваку инвестицију, ја мислим да је погрешна и теза која је против сваке инвестиције и да је исправна теза Савеза градова, да уз сву рационалност треба спроводити ове инвестиције баш из момената социјалних. економских и урбанистичких. У вези са инвестицијама намеће се и једно друго питање, које бих ја назвао кичмом наше комуналне политике, то је питање финансиске природе. Посматрано са извесне веће перспективе, указује се да је потребно две темељите реформе провести у погледу тих питања. Једно је, да треба приходе које имају градске општине тачно разграничити од државе и бановина, а друго, треба у тим приходима, које имају градске општине, завести један сталан ред. Прва потреба, потреба тачног разграничења градских прихода спрам прихода бановина и прихода државе значи да се, пре свега, има тачно одредити који приходи иду држави, који бановини, а који граду, које ће евентуално сам град повлачити, а у којима ће партиципирати са бановином или државом. Разумљиво је, да граду треба у првом реду оставити она врела прихода која највише одговарају природи града. Тиме би се уједно дало граду оно што је најнужније, да има довољно прихода за свршавање оних тежњи и великих задатака које градске општине добивају стално у своју надлежност." У даљем своме говору претседник г. д-р Крбек затим истиче потребу реформе посредног и непосредног пореза. Наглашава да је потребно да се ова реформа што пре изведе. Једно најважније питање, које несумњиво, највише интересује све наше градове, јесте питање доношења једног модерног закона о градским општинама. Савез градова бави се овим проблемом већ дуже воемена и упутио је више детаљних претставки надлежним факторима. У својим претставк-ама Савез је тачно изнео структуру овога Закона, односно мишљење градова, што би овај закон у себи имао да садржи и у којим линијама би га тоебало поставити. Овим питањем бавио се Пословни одбор Савеза градова, па је донета одлука, да се са овог земаљског конгреса поново упути једна прет-

ставка на падлежно место, да се ни у ком случају не упућује дефинитиван законски пројекат на решавање Министарском савету, односно Народном претставништву, а да претходно Савез градова не добије могућности да се са дифинитивним пројектом закона упозна и стави своје примедбе и допуне. Претседник г. д-р Крбек осврће се, затим, на проблем стицања грађанства. Раније се сматрало за срећу и за повољан знак да се у град прилива становништво. Данас, међутим, није тако; него тај нови прилив становништва претставља за градску Општину велики проблем, нарочито због тога што у градовима долази оно сиромашно сеоско становништво,' које, тражећи посла а неналазећи га, претставља тежак матерпјалан терет. На завршетку свога програмског говора г. д-р Крбек је изнео значајно питање електрификације. О овом питању много се расправљало у западним деловима наше државе, јер изгледа да је тамо постало најактуелније. Одржано је вшпе конференција са стучњацима. Г. д-р Крбек стао је на становиште да питање електрификаци.је може да решава само Општина, односно бановина или држава, јер приватни капитали, који моментано теже да дођу до јачега импулса имају и сувише велики апетит и због тога њихове жеље за зарадом могу да буду судбоносне и кобне по ово питање. С друге стране, опет, Држава, која од електрификације може имати знатне приходе, ни у ком случају не може да се одрекне тих прихода који њој у првом реду припада.ју. Програмски говор г. д-р Крбека поздрављен је аплаузом од свих присутних. Затим је Конгрес примио извештај о раду управе, као и буџете Савеза за 1933 и 1934 годину, једиогласно и без дискусије. На предлог г. Ђуре Ружића, градоначелника Сушака, одлучено је једногласно, да се идући Конгрес Савеза градова Краљевине Југославије одржи на Јадранском мору, и то тако, да учесници дођу на Сушак и да се ту укрцају на специјалан брод који би пловио за време трајања Конгреса и омогућио поетставницима Југословенских градова да обиђу цео наш горњи Јадран, његова купалишта, луке и градове. Тиме ће Југословенски градови манифестовати своју љубав за Југословенско море. Отправник послова Савеза градова г. Сл. Видаковић, поднео је предлог Уредбе о нормирању урбанистичко-социјалног биро-а Савеза градова — чија је мисија да проучава и иницијативно покреће све комуналне, социјалне и урбанистичке проблеме наших градова најтоплије поздрављена од већине прет ставника југословен. градова. Још на пленарном скупу Савеза градова у Скопљу, отправништву послова Савеза градова дата су најшира овлашћења за даљи рад Социјалног биро-а Савеза градова, кроз који је извршено низ анкета о социјалним приликама наших