Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 683

комуналне делатнике н остале читаоце нашег часописа, то ми овде објављујемо један део овога реферата, и то у скраћеном изводу његове одељке по питању најактуелнијих социјалних дужности градова: сузбијању неупослености, дечјој заштити и апровизационом проблему у нашим градовима, специјално великим:

Неупосленост „...Некада, у оне мирне и златне предратне дане, нити је неупосленост радног света претстављала тежак социјални проблем, нити је брига око решавања његовог имала карактер прворазредне дужности државе и градске муниципије, као што је то данас. Неупосленост је у те дане била ретка, спорадична и никада јака по ефектима. Њено решавање имало је мање-више хуманитарни карактер. Новчани ангажмаии били су тако незнатни, да се у буџетима државе и општине нису ни осећали. Данас та ствар стоји из основа друкчије. Неупосленст по својим размерама претставља једну страховиту цифру, која из дана у дан расте, место да се смањује. Према званичним прорачунима данас у свету има 108 милиона неупослених радника са члановима својих породица, које гледају згрченог и болом онакаженог лица у гладну авет сутрашњице. Нема, ваљда, данас пречег и тежег социјалног градског проблема од проблема неупослености. Највећа опасност консолидацији капиталистичке продукције — то су армије неупослених, јер они све више губе потрошачку моћ и тиме међународној привреди руше и последње сокове живота. Већ су и државни и комунални градски буџети целога света постали недовољни, да се неупослене армије одрже у границама мира. На ублажавању неупослености до сада се није постигло ништа позитивно. Све су се мере показале као узалудне. И док једни у томе гледају смак и лабудову песму капиталистичког начина продукције, неспособног више да управља сам својом сопственом привредом, дотле други верују, да су и данашња криза и неупосленост, и све тешке реперкусије њихове, само пролазан симптом једног болесног периода привредне анархије, и да ће после извесних дубоких економско-социјалних рефорама све опет бити добро. У овом моменту нити је важно, нити треба ломити колља око тога, да ли и какве социјално-политичке реформе могу да дефинитивно отклоне неупосленост; или су реформе немоћне пред малаксалим капиталистичким колосом, који је попут оног оперетског бога за Олимпа родио своју децу, која ће да га униште!

Ови тешки моменти нису за диспутације и софистичка прегоњења, него за енергичан рад на пољу праве социјалне политике. Неупосленост постаје опаона болест и наших градова. Према нашој званичној статистици, која, природно није у стању ни 60% од свих случајева да региструје, прошле је зиме само у нашим градовима забележено неупослених радника и намештеника преко 180.000, од кога броја само на Београд долази око 20.000 њих. Прелазећи са привредних прилика наших градова, на конкретни план за сузбијање неупослености, г. Видаковић у своме реферату подвлачи: „Пошто се тачно утврди број градске неупослене радне снаге, потребно је да се живо и без одлагања приступи помагању њеном. Л4есто досадашње хуманитарне политике, која неупослене раднике снижава на ниво просјака, а овом дужном социјалном помагању неупослених грађана даје карактер милостиње, треба усвојити принцип конструктивног помагања. Једном хитно изведеном мобилизацијом свих расположивих' финансиских средстава за овај циљ и свих умних и физичких снага, потребних за извођење социјално-комуналног плана — треба приступити формирању велпког градског фонда за борбу противу неупослености путем јавних радова. На које материјалне изворе може да рачуна тај градски фонд? а) буџетске кредите, ако су предвиђени овогодишњим буџетом; б) делОхМ употребе кредита из непредвиђених расхода и делом разних за данашње прилике депласираних буџетских позпција (на пр. за репрезентацију, свечаности итд.), а по претходном одобрењу таквих вирмана; в) споразумном концентрацијом свих хуманих фондова и локалних друштава; г) специјалном помоћи Министарства социјалне политике; д) сталном државном дотацијом; ђ) увођењем у свима већим градовима комуналног прогресивног пореза за борбу против неупослености са ослобођењем неопходног минимума за живот. Прогресивни порез, поред осталих наведених срестава, има да буде један од нај.ефикаснијих и најправичнијих мера у овој социјалној акцији. Затим даље: е) евентуалним дугорочним зајмом на подлози хипотеке за јавне инвестиционе радове; Међутим, сва ова мобилизација финансијских, духонних и физичких снага у борби противу неупослености неће бити ни довољна, ни ефикасна ако се поступи по ономе застареломе и традиционалноме начину поделе помоћи, по коме се дневно или недељно из-