Opštinske novine

А. Б. Херенда

Димитрије Давидовић, први новинар у СрбиЈи — Поводом стогодишњице штампе у Србији —

Прве новине у Србији, „Новине Србске", званични државни недељни орган, оштампане су, као што је познато, почетком јануара 1834 године. Стогодишњицу овог значајног датума прославиће Београд свечано у јануару 1934 године. Први уредник „Новина Србских" био је Димитрије Давидовић, њихов творац и иницијатор, један од најписменијих и најшколованијих људи у тадашњој Србији. Димитрије Давидовић рођен је у Земуну. Дошао је у Србију из Беча 14 новембра 1821 године, и одмах стекао Кнежево највеће поверење и љубав. Кнез га је узео за свога личног секретара. Тако је почела Давидовићева каријера, која је сјајно напредовала, тако да је учествовао у најважнијим државним, дипломатским, управним, финасиским, просветним, војним и законодавним по1словима. Кнез га је, као што рекосмо, јако заволео, и по своме обичају, у шали му наденуо име „Шврћа." Да је Давидовић могао да слути, какве ће све муке имати са „Новинама Србским,,, никада му не би пало на памет да буде њихов духовни творац и да наговори Кнеза на њихово покретање. Давидовић није био први новинар у Србији само стицајем околности, него новинар од расе. Истеран из гимназије у Карловцима због исмевања Митрополита и калуђера, свршио је филозофију, а затим, студирајући медицину у Бечу, покренуо је тамо 1813 године „Србске Новине" у друштву са Димитријем Фрушићем, а 1817 год. и „Забавник". Исте године оженио се једном богатом Пештанком и њеним миразом купио штампарију у Бечу. Кад му је кроз годину дана жена умрла, он се понова оженио богатом Бечликом. И њен новац утрошио је у штампарију и лист, па се још толико презадужио да је пред гоњењем поверилаца побегао у Србију. Непуна три месеца после изласка „Србских Новина", у броју 12, од 24 марта, у рубрици „Политичке вести", изашао је један напис, у коме (се критикују дипломатски кораци Енглеске и Француске у Цариграду, на штету Русије. Кнез је тада био код своје породице у Пожаревцу. Кад је сазнао за овај напис страшно

се наљутио и упутио Давидовићу следеће писмо: „Мени се ни мало не допада, што ви у „Новинама Сербским" гдегде Ваше сопствене примедбе умећете, и тако гдегде слободномислећи дух народа у њима изражавате, које је и мојој вољи и намери сасвим противно. Зато вам сад озбиљно примећујем, да против тих примедаба мојих отсад не поступате, већ ако нешто од стране Државе написати хоћете, то само толико напишите, колико у страним новинама пише, а више ни речи... Јер ја хоћу да се од наше стране ни један кабинет, ни једно лице увређено не нађе, нити да ми некога критикујемо." Тада, једновремено, уведена је први пут у Србији цензура. У продужењу писма Давидовићу Кнез вели: „...Од данас ваше новине цензури подлеже, нити ће се моћи пре штампати док ова не дозволи. За тог цензора одредио сам Попечитеља (министра) правде и просвете Лазу Теодоровића, а ви ћете отсад новине ваше најпре њему на цензуру предати, па после дати у штампу.... Уопште чувајте се да не напишете нешто у њима, што би или нашој или 1страној политици ма и најмање противно било. Тако на пр. оно није ни мало паметно у вашим новинама, учити Енглезе и Французе памети, како су требали с Портом да поступе у њиховом најновијем држању." У исто време упутио је Кнез писмо Министру правде и просвете (Попечитељу) Лази Теодоровићу, првом српском цензору, следеће садржине: „ „Србске Новине" излазе, а немају цензора. То никакав разуман народ не чини, већ новине подлежу разумној цензури. Ја сам за добро нашао, ва|с као Попечитеља правде и просвете, за цензора наших „Србских Новина" поставити, и препоручујем вам овим, да отсада сваки лист ви најпре цензурирате и потпишете, па да се онда тек штампати може. Ви ћете пак нарочито мотрити на то: 1) Да се