Opštinske novine

Стр 778

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ница, коЈа нема довољно сигурности ни зрелости за самостално концертовање. Свирала је концерте Моцарта и Чајковског, праћена бпрезно од оркестра. У Бетовеновој шестој снмфонији и Чајковсковој „Битци код Полтаве" имао је диригент прилнке да истакне дисциплинованост и звучност свог оркестра, добро усвираног и увек спремљеног за концерт. Од симфонијских концерата споменућемо још и први овогодишњи концерт Београдског оркестра „Станковић", који под својим агилним организатором и диригентом Михаилом Вукдраговићем све више добија физиономију зрелог уметничког тела способног за уметнички рад вишег стила. Оркестар се саЈстоји из незапослених музичара и чланова салонских оркестара. Ове је године попуњен нарочито у групама дувача и звучи пуније и изједначеније. Интересантни су програми које саставља Михаило Вукдраговић, водећи рачуна о домаћим композиторима. После „Класичне увертире" љубљанског мајстора Славка Остерца чули смо Глазуновљеву „Другу серенаду" и Штраусову „Бурлеску", коју је изводила као солисткиња уз пратку оркестра Даинца Станисављевић, пианиеткиња леве руке и бравурозне технике. Са Чајковсковом четвртом симфонијом закључен је концерт полетно у пуном симфониском звуку Чајковскове инструментације, под прецизном палицом Вукдраговићевом, који има смисла и за ритмичку тачност и за широке симфониске градације. Ови се концерти приређују као недељне матинеје и имају данас у Београду своју публику, која срдачно поздравља младе уметнике, диригенте и солисте, који се ту први пут појављују. Сем еимфониских концбрата било је наравно и солистичких и камермузичких приредаба. Од домаћих пианисткиња споменућемо овде још Зину Певзнер, темпераментну и великопотезну уметницу, која снажним ударом и широким замахом остварује дела великих концепција, али има такође смисла за интимност модерних клавирских пиеса. Свирала је Ф. Бахов концерт за оргуље у клавирској транскрипцији, „Фантазију" Карола ИЈимановског, Марксову „Рапсодију", Листа, Дебисија и Бартока, а сетила се и наших композитора Милојевића и Папандопула са кратким и вешто писаним комадима. Од страних уметника поздравили ;смо у Београду овога месеца са одушевљењем Александра Черепњина, који је свирао своје клавирске композиције. Одличан пианиста, познавалац технике свог ииструмента, пише за клавир модерно, инвентивно, захвално. Черепњин је идеално тумачио своја дела на клавиру и одушевио своје слушаоце. Алфред Корто је француски пианиста ко.ји је освојио с правом прво место међу савременим пианистима француским, а сигурно је један уопшт

од првих у Европи. Пианиста, диригент и педагог, иницијатор и организатор савременог музичког живота у Паризу, Корто је личност која се видно истиче и изазива поштовање. Свирао је четири Шопенове баладе на потпуно свој начин, ауторитативно и наглашавајући емотивнаст Шопенове музике и њене елегантне сентименталности, интерпретирао је савршено и недостижно Дебисиеве „Прелиде" и открио је своју љубав и схватање Шуманове романтичне музике у „Карнавалу". Корто је присталица оне групе репродуктивних уметника који траже за извођача потпуну слободу у репродукцији, верујући да само конгениално и најличније интерпретовање неког дела може имати снажног дејства на слушаоце. У његовом случају тај је захтев оправдан, јер је он ауторитативна личност која зна шта хоће. За музичаре мањега формата тај је захтев опасан и води до рушења свих традиција. Карол Шимановскн, данас најзначајнији пољски композитор, приредио је концерт својих композиција и суделовао је као пианиста, уз виолинискињу Марију Михаиловић и сопранискињу Бахрију Нури Хаџић, у тој интересантној приредби, у којој смо упознали дела једног од највећих словенских композитора наших дана. Ово композиционо вече показало нам је развојну линију Шимановског од сонате за виолину и клавир (1904) до опуса 50 (Три мазурке), преко виолинских композиција „Нотурно", „Тарантела" и „Мити." То је линија која води од пуне звучности клавирске романтике и класицизма до експресиони1стичког владања звучним материјалом, од чезнутљиве западњачке хармоније до објективног формирања новог националног стила. Марија Михаиловић и Бахрија Нури Хаџић, својом зрелом уметношћу, помогле су музици великог мајстора Шимановског до пуног дејства. Карло Зеки, поета и бравурозни мајстор клавира, опет је освојио своју публику на јуриш. Од (свог прошлогодишњег концерта остао нам је у незаборавној успомени и ми ћемо га увек радо слушати. Он једнаком финоћом и стилским диференсирањем свира Баха, Моцарта и Тетовена, Шопена и Дебисиа, увек проживљено и студирано у свима ниан1сама, постављено у правим звучним пропорцијама и обојено модерном звучном палетом пианистичке уме\.ностн, која помоћу удара и педализације реализује на инструменту нове, одуховљене ефекте. У идућем броју овог чаеописа органа Београда, наставићемо наш преглед крупнијих музичких догађаја у концертним салама престо.нице, а сада кснстатујемо са задовољством да је београдски музички живот све бујнији и разгранатији и да је све већи број домаћих аутора који стичу признање и популарност, што им даје снаге за стварањем нових дела, све савршенијих и репрезентатив-

даковић, референт за штампу ОГБ. Престолонаследника Петра 103 1»в|ђШ1Ш"< : Ју№сл4Ме. — Београд

Власник: Општина Београдска.

Уредник: Слободг Државна штампар!