Opštinske novine

Јавна говорница: Зоран Маринковић Проблем прелазних трамваЈских карата

Под рубрнком „Јавна говорница", „Београдске општннске новине" ће од сада као орган Београда, пуштати све написе, критике и питања из редова грађанства, која се по својој садржинн буду односила на комунално-соцнјалне проблеме наше престонице, а својим тоном имала карактер апсолутне безпристрасности и објективне начелности. За објављене написе у „Јавној говорници" „Београдске општинске новине" ће плаћати сто динара од написа. Сви написи морају бити потписани. Један на први поглед ситан и безначајан, а у 1самој ствари прилично крупан и актуелан проблем, који већ дуго стоји отворен, јесте проблем прелазних трамвајских карата у Београду. Наша штампа, у доброј намери да се ово питање једном реши, поклањала му је у више махова преко својих стубаца особиту иажњу, но до данас се оно није одмакло даље од почетка. У тесној вези са овим, иако не животним а оно ипак врло важним питањем, стоји и развитак Београда као великог града, а напосе развитак његовог трамвај):ког саобраћаја. За паследњих неколико година Београд се знатно изменио. Његова физиономија има готово сасвим други облик а и у просторном погледу претрпео је измене у своју корист проширивши се у свима правцима. Шта више, већ није далеко дан кад ће са својим највећим предграђем, Земуном, бити за увек везан новим сувоземним путем. Дан када ће та нова сувоземна веза преко новог моста Њ. В. Краља Александра I бити успсистављена фактичким отварањем саобраћаја преко њега, биће од првокласне важности за живот наше престонице, а у првом реду за њен саобраћај у коме и трамваји имају важну улогу. Приликом третирања овога питања треба пре свега бити начисто с тим да трамвај није данас никакав луксуз, нити да је он намењен имућнијим слојевима грађанства. Напротив, -грамвај је данас неопходна потреба (или ако хоћете — мање више нужно зло), сваког малограђанина који није у стању да има дру-

га скупа превозна сретства, а коме је у току дана безброј пута потребно да лакше или брже, односно и једно и друго у исто време, свршава своје дневне послове. Па када човек буде начисто с тим коме у првом реду треба да служи београдски трамвај(ски саобраћај, онда тај саобраћај треба регулисати тако како би најбоље испунио свој циљ, односно служио оним нашим грађанима који на данашњој кризи пазе на сваку пару. У престоници је денас трамвајски саобраћај јако развијен. Не кажем да је до1стигао своју кулминациону тачку, али је кудикамо већи од истог саобраћаја пре неколико година. Данас Београд просецају тринаест разних трамвајских линија, са преко стотину кола и приколица које свакодневно праве хиљаде тура, доносећи Општини увек леп и сигуран приход. Све те линије нису без икакве везе једне са другом: многе се од њих додирују, укршгају или секу, што је од нарочитог значаја за сваки градски :сао6раћај. На свима местима, где трамваји имају Еезе један са другим, и то у ма ком облику, дешава се врло често да путници по завршеној вожњи у једном трамвају настављају вожњу одмах у другом. То се данас, када, као што рекох, има у Београду 13 разних трамвајских линија, дешава врло често, но, ја ћу овде поменути само два-три најмаркантнија случаја: (са трамваја бр. 1 већина путника прелази на Славији у трамвај бр. 10 или на Савинцу у бр. 1а, а, од како је пуштена у саобраћај пруга за Чукарицу, добар део путника из трамваја бр. 3 и4 прелази у локални трамвај бр. 13. Ова два примера јасно показују потребу завођења прелазних трамвајских карата јер је очигледно да путник иаставља вожњу у истом правцу само што нема могућности да то учини на једним колима већ је принуђен да их промени. Ту, приликом промене кола, долази до појаве која, по мом скромном мишљењу, није на свом месту и коју би завођењем прелазних трамвајских карата требало што пре уклонити. Зна се да >се одређена дужина трамвајске вожње у колима II класе плаћа 1 динар (I класа стаје 0,50 дин. скупље). Свака трамвај-