Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 777

ницима, још и пре и после подне, приређују домаћи и страни уметници своје концерте у пре)стоничким концертним салама, којих има много, а најпопуларнија је нова велика сала Коларчевог народног универзитета, у којој се концентришу најважнији музички догађаји сезоне. Београдска концертна публика је млада, свежа, без опасних предрасуда. Она прима са истим одушевљењем најмодерније и најек|стремније претставнике музичког напретка, као што прима велика и славна имена са интернационалног концертног подиума. Та млада публика реагира спонтано, сама суди и просуђује, долази са интересовањем и жељом да чује нешто ново. Већ се појављују први знаци стварања сопствене концертне традиције: и београдска публика има већ своје љубимце, које очекује са нестрпљењем сваке године и који наилазе овде на најсрдачнији пријем. Уопште би се могло рећи да београдска публика сусреће све уметнике, и домаће и стране, са благонаклоношћу. Готово ови имају успеха, а неуспех се не испољава никад у бурним протестима или гласном негодовању. Концерти су добро посећени. Привредна криза оставила је свој траг не|сумњиво и у концертном животу. Али то је криза чисто комерциалног карактера, а никако није душевна, као у другим неким срединама, где је концертни живот спао на минимум услед општег замора и млитавости, презасићености концертне публике и других душевних фактора, које је продуцирала много спомињана „светска криза." Солистичких концерата било је и раније у Београду, пре много деценија. Данас их има релативно и апсолутно више, јер је музички живот напредовао и захватио све слојеве грађанства, а сем тога је и град већи, музичка публика многобројнија. Главни се напредак манифестује у симфониским концертима и у систематском њиховом приређивању. Београдска филхармонија је од свих престоничких оркестара по свом уметничком рангу и положају прва и приређује концерте највеће уметничке вредности. И ове године развила је Филхармонија своју активност у већој мери и доживела .је лепе уметничке резултате. Први концерт Филхармоније одржан је са диригентом Димитри Митропулосом као гостом из Атине, где је овај одлични уметник шеф Филхармоније. Изведена је композиција Цезара Франка „Прелудиум, Корал и Фуга," у ин1струментацији Габриела Пиерне-а, Прокофјевљев Трећи клавирски концерт, Моцартова симфонија у ес-дуру и Бетовенова друга увертира „Леонора." У Прокофјевљевом концерту претсавио се Митропулос и као сјајан пианиста, свирајући парт клавира и диригујући у исти мах. Он суверено влада оркестром и води га широким импре|сивним гестовима, слободно, без палице и без партитуре на пулту. Контакт између ње-

га и оркестра био је нарочито добар и наши филхармоничари имали су заслужног успеха. Други концерт Београдске филхармоније био је у знаку гостовања чувеног пољског диригента Грегора Фителберга, а на програму су била дела пољских композитора Карловића, Падеревског, Шимановског и Моњушка. Као соли!сткиња суделовала је наша пианисткиња Стана Рибникар (Пољска фантазија од Падеревског), изводећи свој бриљантни солопарт са бравурозном лакоћом. Карловићева „Епизода са маскенбала" је типична послештраусовска симфониска поема, шарена и жива у инструментацији, без нарочите националне ноте. Интересантнија је музика највећег савременог пољског композитора Карола Шимановског балет „Харнасија", који нам је Фителберг претставио у изводу на свом концерту. Проблем националног стила решен је овде у модерном духу, мотиви пољске музике повезани !су органички са елементима новог тонског говора, смеоног и индивидуалног. Бриљантно отсвирана Моњушкова Мазурка из опере „Халка" завршила је овај концерт који је музички Београд упознао са пољским синфониским стварањем и једним ауторитативним диригентом снажне руке, пропагатором модерне музике и поносним сином своје словенске нације, која њему и његовом делању захваљује многе успехе у домовини и иностранству. Трећи концерт Београдеке филхармоније одржан је под управом њеног сталног шефа Стевана Христића, а као солиста суделовао је шпански виолински виртоуз и композитор Хуан Манен. После Дебисијеве „Иберије", коју смо већ раније упознали у интерпретацији шефа наше Филхармоније, свирао је Манен свој први виолински концерт, сав у шпанском колориту и бравурозном искоришћавању ефекта виолине, којом Манен јединствено влада. Следио је Менделсонов виолински концерт, бујно распеван и израђен до последњег детаља интерпретације, који је Манена претставио као виртоуза од традиције и музичарске племенитости стила и израза. Са Шумановом првом симфонијом, коју је остварио диригент Христић у широком романтичарском потезу и хармонској звучности, без проблематике и залажења у појединости, завршен је овај трећи концерт Београдске филхармоније, која 1све више стиче симпатије наше публике и постаје неопходан и угледан фактор престоничког музичког живота. Оркестар Краљеве гарде, кога је у систематском раду васпитао и довео до завидне уметничке висине његов вредни шеф, виши војни капелник Фрања Покорни, концертовао је свега једанпут до сада у Овој сезони, сем сталних популарних концерата у Гардиском дому, који имају своју сталну и захвалну публику. Као солисткиња појавила се на подиуму пианисткиња Нада Влашић, млада умет-