Opštinske novine

београдске ногине

Стр. 1

тири пута, (за неких 234 кв. км.), док се број становништва повећао тек за нешто више од једне петине (за 50.497 становника). Док је густина насеља у старом атару ЈЗеоградске општине на један кв. км. око 1.600 становника, дотле је у свима другим припојеним општинама, кад се узму као целина, просечна густина становништва око 215 становника на један кв. км. Просечна густина становништва је у атару бивше земунске општине (чија површина износи 55 кв. км.) око 510 становника на један кв. км., а просечна густина становвиштва у осталим припојеним општинама и деловима суседних општина (чија површина треба да износи око 179 кв. км., дакле нешто више него двострука површина старог атара Београдске општине) износи око 125 становника на један кв. км. Стара Општина града Београда знагно отскаче од новоприпојених општина по наглом повећању становништва после рата. Док је Београд имао 1921 год. 114.753 становника, он је 1931 године имао већ 238.775; повећао се број становништва за неких 108%, дакле више него двоструко. Становништво Земуна за то исто време повећало се за 51,57%, а о^тале припојене опшгине показују незнатне разлике у броју становништва. Развој Београда по броју становника Мало има европских престоница чији се број становника тако стално и нагло пео од пописа до пописа. 1820 године имао је српски Београд (без турског града) око 5.000 становника. 1834 године Београд броји осам и по хиљада; 1846 броји 14.500 становника; 1850 — 15.500; 1854 — 16.500; 1859 — скоро 19.000; 1867 — скоро 25.000; 1874 — скоро 28.000; 1884 — 35.000; 1890 — 54.000; 1895 59.000; 1900 — 70.000; 1905 — 78.000; 1910 90.000; 1921 године — 114.753 становника; 1929 године — 226.289, а 1931 године 238.775 становника. За последњих сто година, од 1834, становништво Београда повећало се за непуних 29 пута, а пет пута се удвостручавало. Док се пре рата удвостручавало просечно у размаку од 18 до 19 година, после рата се више него удвостручило за десет година (од 1921 до 1931). Од државног пописа 1921 до општинског пописа 1929 број београдског становништва повећао се за 111.317 становника; повећање је бивало дакле просечно готово по 14.000 становника годишње. Од 15 априла 1929 до 31 марта 1931 године, за непуне две године, београдско становништво се повећало за 12.486, (за 5,5%), дакле годишње просечно за 6.243 становника. Темпо пораста, како се види, последњих година је ослабио. Интерееантно је да је од 1929 до 1931 био огромно већи пораст код женских (чији је број порастао за 9.763) него код мушких

(чији је број порастао само за 2.723). Али женских је ипак још увек мање (за близу 20.000). Број домаћинстава повећао се од 1929 до 1931 године за 5.151. Год. 1929 долазило је на једно домаћинство просечно нешто мало више од 4 лица, а 1931 тачно по 4 лица. Развој београдског становништва по вероисповести У саставу београдског становништва по вероисповести осећа се, од једног пописа до другог, све већа диспропорција. Број православних је увек у нормалном порасту и, кад се цифре православних узму саме за себе, нема поремећаја. Али проценат пораста других вероисповести, нарочито католичке, повећао се знатно изнад предратног процента пораста. То се може објаснити већим процентуалним придолажењем становника других вероисповести. Београд од српске постаје југословенска престоница. Велики број католика Хрвата и Словенаца долази у Београд по службеној дужности, као чиновници, војници итд. Али је број православних увек у тако огромној надмоћности да основна верска карактеристика Београда остаје апсолутно непромењена. Целокупно становништво је порасло од 1921 до 1929 за 102 процента. Број православних се повећао за 76%, број католика, којих је за време Краљевине Србије било врло мало, доцнијим досељавањем порастао је за 248%, евангелика за 216%, муслимана за 162%, Јевреја за 55%. Целокупно становништво порасло је од 1929 до 1931 за 5,5%. Православни су порасли за 5.543 лица (пораст је нешто преко 3%); римокатолици за 4.422 (нешто преко 12%); евангелисти обе вероисповести за 193 (преко 6%); гркокатолици за 268 (око 190%); старокатолици за 130 (око 433%); муслимани за 300 (око 9,5%); Јевреја за 463 (око 6,25%). Кад се узму сами за себе, највише су порасли процентуално старокатолици, па гркокатолици, па римокатолици. Пораст долази код римокатолика, гркокатолика и старокатолика већином од усељавања. Процентуални састав становништва београдског према попису од 1931 године изгледа овако (проценти у загради односе се на 1929 год.): православнпх има 77,7% (79,5%), римокатолика 15,3% (14,2%), јевреја 3,3% (3,3%), муслимана 1,5% (1,5%), евангелика нешто незнатно преко 1,5% (1,3%), свих осталих вероисповести заједно са лицима без конфесије и непознате конфесије има 9 про миле (2 про миле). Састав београдског становништва по матерњем језику Наравно, огромна већина становништва говори српскохрватским матерњим језиком.

1