Opštinske novine

Стр. 2

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

После тога долази број лица која говоре немачким матерњим језиком, па руским, па мађарским, па словеначким, па чехословачким, па румунским, арнаутским, турским, итд. Састав београдског становништва по матерњем језику, према попису од 1931 године, изгледа у процентима (проценти у загради односе се на попис од 1929 године): српскохрватским матерњим језиком говори 81,7% целокупног београдског становништва (82,5 од сто), словеначким 2,5% .(2,4%) — тако да државним језиком говори укупно 84,2% (84,9%); чехословачким 1,5 (1,3%); руским 4,1% (4,17%); немачким 4,4% (4,1%); мађарским 2,5% (2,2%); румунским 0,5% (0,5%); арнаутским 0,4%(0,4%). Припадници осталих матерњих језика заузимају само по који про миле. Наравно да се готово сво београдско становништво у редовном саобраћају служи српскохрватским језиком. Састав становништва по поданству Од Опште државне статистике нисмо још добили обрађ^не податке о саставу београдског становништва по поданству према државном попису од 1931 године. Зато анализу становништва по тој карактеристици можемо'дати само према општинском попису од 1929 год. Али смо видели из досадашњих поређења да се резултати та два пописа, општинског од 1929 и државног од 1931, не разликују много. Управо они се међусобно потврђују. Ситне разлике су слика промена које су се одиграле у становништву од једног до другог пописа. Зато можемо са пуно сигурности дати слику београдског становништва по поданству према попису од 1929. На дан 15 априла 1929 године било је у Београду 212.250 поданика Краљевине Југославије (93,8%); 8,374 руских поданика (емиграната) (3,7%), — лица међутим која гово* ре руским матерњим језиком било је 9.432; значи да је тај вишак од 1.058 примио југословенско поданство; 1.816 чехословачких (0,8%). Поданици осталих држава износили су по који про миле. Свих страних поданика у Београду било је 6,2%, а кад се изузму руски емигранти, онда само 2,5%. Становннштво београдско по пнсменостн Исто тако не можемо дати анализу београдског становништва по писмености на основу пописа од 1931, јер нисмо добили о томе још податке из Опште државне статистике. Зато ћемо се и овде послужити резултатима општинског пописа од 1929 год. Тада је било у Београду 86% лица изнад 6% година старости која читају и пишу (89,6% мушких, 81,4% женских), лица која само читају 0,35%, неписмених 12,6% (мушких 9,34%, женских 16,84%), неколико промиле непознато. Оволики проценат неписме-

них долази услед припајања села и надоласка становништва, неупослених радника и слично, из свих крајева унутрашњости наше државе. ПРЕГЛЕД СТАНОВНИШТВА НАЈНОВИЈЕГ АТАРА Састав целокупног становништва најновијег атара Општине града Београда нешто је мало друкчији него напред изнесена слика становништва досадашњег атара. Целокупан број становништва новога проширеног Београда, према попису од 1931 године, износи (без становника у деловима окрњених суседних општина) 289.272 (155.400 мушких, 133.872 женских). У досадашњем а'тару било је 19.789 мушких више него женских, а у најновијем атару има 21.528 мушких више неГо женских. У општинама припојеним Београду, узетим као целина, на једно домаћинство долази просечно по 4,7 становника (дакле за 7 десетина више него у досадашњем атару). У најновијем атару као целини долази на једно домаћинство просечно по 4,1 становника. Пропорција становништва и по матерњем језику и по вероисповести у најновијем атару изменила се због састава земунског становништва — на штету православне вероисповести у корист римокатоличке. Састав становништва по матерњем језику Становништгво у целокупном најновијем атару О. г. Б. по матерњем језику састављено је овако (цифра у загради означава проценат у досадашњем атару О. г. Б.): Српскохрватским језиком говори 80% (81,7%); словеначким 2,16% (2,5%), — укупно дожавним језиком 82,16% (84,2%); чехословачким 1,4% (1,5%); руским 3,7% (4,1%); немачким око 6,8% -(4,4%); мађарским 2,3% (2,5%); румунским близу 1% (0,5%); арнаутским непуних 0,4% (0,4%); припадници осталих језика заузимају само по који про милеСастав по вероисповести По вероисповести, земунско становништво је (увек према попису од 1931) састављено овако (цифра у загради означава проценат београдског становништва у старом атару): православних има 45,2% (77,7%); римокатолика 47,6% (15,3%); јевреја нешто мање од 2% (3,3%); муслимана 0,6% (1,5%); евангелиста обе вероисповести 3,8% (нешто преко 1,3%); свих осталих неколико про миле. У Бежанији 60% становника исповеда православну, 24% евангелистичку, а 10% римокатоличку вероисповест. Римокатолика има приличан проценат у Борчи (око 10% борчанског становништва, на 90% православних). У свима другим новоприпојеним општинама износи проценат православних преко 99%, а негде читавих 100%.