Opštinske novine

Стр. 226

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

3) Од калдрмисаних 650 улица има 250 са савременом (модерном) калдрмом и око 400 са обичном калдрмом. У модерну калдрму спада: калдрма од свих врста асфалта, од дрвене коцке, од камене коцке и призме, од асфалтом пенетрисаног и спрамексираног макадама и од мозаика (ломљеног камена или бираног туцаника) у бетону, а у обичну просту калдрму спада: калдрма од ломљеног камена на песку или на шљаци и обични и примитивни макадами. 4) По дужини Београд има данас око 300.000 м 1 или 300 км. улица и путова; од тога око 200 км. калдрмисаних и око 100 км. некалдрмисаних. Од калдрмисаних 200 км., отпада половина на модерно калдрмисане, а друга половина на обично калдрмисане улице и путеве. 5) Улична површина са скверовима и травшацима износи данас око 3,650.000 м 2 или 365 хектара. Од тога има калдрмисане површине око 2,531.000 м 2 или 253 хектара, а некалдрмисане око 1,119.000 м 2 или 112 хектара. Модерно калдрмисана површина (коловоза и тротоара) износи око 1,566.000 м 2 или 156.6 хектара а обично калдрмисана око 965.000 м 2 или 96,5 хектара. II Радови извршени за време садашње општинске управе (од 12 маја 1932 до краја 1933 године) После периода највећих радова на уређен>у београдске калдрме, који је трајао пет година, од 1927 до 1931 год., сви су изгледи били да ће наступити потпун застој и на пољу калдрмисања, јер је општа економска криза, која је завладала целим светом, захватила и нашу државу, па и Београд, као њену престоницу, те се морало у сваком пословању прибећи највећој штедњи, због чега се за последње две године нису могли стварати нови издашнији извори за велике радове, Сем тога — што је и најзначајније — баш у времену ове највеће кризе, требало је и отплаћивати општииске дугове за раније ^закључене зајмове, као и за радове извршене на почек, што је скоро аспорбовало наше општинске буџете. Поред свега тога радови на калдрмисању нису стали, већ су напротив интензивно продужени. Рационалном употребом и искоришћавањем остатака раније закључених зајмова довршени су 1932 године многи раније започети радови, а започети и окончани и многобројни нови радови. Створена су и нова, и ако скромнија материјална средства из буџета, из калдрминског фонда и из кулучарине, која су дата за нова калдрмисања, тако, да је за ове две године могла са остатцима раније закључених зајмова, да се утроши за калдрмисање сума од 33,793.000 динара и са том сумом дати су на пољу калдрмисања видни и одлични резултати, који у погледу своје важ-

ности и корисности никако не заостају иза оних великих радова из периода од 1927 до 1931 год., који су изведени на терет великих зајмова. Принцип рада био је, да се са расположивим скромним средствима што више уради, т.ј. да се што већа некалдрмисана улична површина поплоча, нарочито на периферији Београда, чије, махом сиромашније становништво, са правом захтева да се, бар после уређења центра, и периферија уреди. И баш у томе погледу, много је урађено за последње две године, у којима су скоро све важније периферијске саобраћајне артерије калдрмисане, онеу првом реду, које везују периферију са центром. Сем тога и многе су улице на ближој и даљој периферији међусобно везане калдрмом, што у многоме олакшава колски и пешачки саобраћај у тим периферијским крајевима. Придржавајући се поменутог принципа: са расположивим средствима што више урадити, изабране су у последње време јевтиније врсте калдрме и то у улицама са јаким и тешким колским и аутомобилским саобраћајем, цементом заливена калдрма од ситнијег ломљеног камена у бетону т.зв. мозаик калдрма, и у улицама са мањим и лакшим саобраћајем ломљен камен на песку или на шљаци и макадам лакшег и примитивнијег типа. Само изузетно, у нарочито важним саобраћајним улицама, употребљена је скупоценија калдрма као: ситна коцка, асфалт и асфалтом пенетрисан и спрамексиран макадам. Овде морамо напоменути, да је 1927 и 1928 год., дакле у првим годинама великих радова на калдрмисању, калдрма у коловозу извршена највећим делом по старим системима сталне калдрме као што су: крупна камена коцка и призма, дрвена коцка и збијени (компримирани) асфалт на бетонској подлози. Ове врсте калдгме сматране су тада као најбоље, али су прн том биле и најскупље. Ослањајући се на сопствено искуство, у току даљих великих радова, изведених на терет доцније закључених зајмова, одустали смо од веће примене горе поменутих старијих система калдрме у коловозу, те смо почев од 1929 године од савремених типова калдрме у коловозу највише радили: ситну коцку на бетонској подлози и ваљани асфалт (место збијеног) такође на бетонској подлози. Ови су се системи у року од 4—5 година показали одлични, у већини случајева много бољи од крупне камене коцке и призме и од збијеног асфалта. И, што је најважније, њихово је коштање било скоро за половину ниже од ранијих. Но, као што смо већ напред напоменули, и на овоме се није стало, већ се тражио и нашао један још јефтинији систем калдрме, који ипак задовољава захтеве модерне калдрме тј. да буде за саобраћај удобна, у хигијенском