Opštinske novine

Стр. 242

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Инж. Миливоје С. Бркић, шеф Канализационог отсека о. г. Б.

КанализациЈа Београдс*

У Одборској седници од 4 децембра 1880 год. предложио је тадашњи Претседник опшгине пок. Живко Карабиберовић, да се ради добијања потребних прихода за извршење водовода, канализације, школа, калдрме и других потреба уведе у Београду трошарина. Ово је први пут, да се пред Одбором београдске Општине покреће питање о канализацији Београда. Од тога дана па све до, по канализацију Београда значајног датума, 20 јуна 1905 г., водили су се само преговори, прикупљани податци, саслушавана разна мишљења, образоване разне стручне комисије, давати у израду планови за канализацију страним стручњацима, прављене комбинације са разним плановима страних стручњака, пози-

Рад на канализацији Београда: Багер у покрету

вати страни експерти, примане су понуде од разних страних и домаћих предузимача итд. У опште ни једна општинска управа није хтела, да отпочне тако велике и важне радове на асанацији Београда пре, но што се потпуно не увери о важности и ваљаности израђених планова и најбољем решењу како да се Београд каналише. Тако је, најзад, 12 децембра 1903 год. од стране Општинског одбора изабрана стручна комисија за организацију Канализационог отсека и за вођење надзора над тим Отсеком. Од тада Канализациони отсек постоји и од тада су почети прави и озбиљни радови прво на претходним радовима а затим на изради планова па, најзад, и на извођењу канализације, када је Одбор општински на седници својој од 20 јуна 1905 год. решио да усвоји програм и распоред за израду канализације, наређујући да се још у току 1905 год.

има извршити 2.410 м. каналске мреже у вредности 400.000 златних динара. Важно је за Београдску канализацију, што је по предлогу стручне комисије још тада начињен програм извршења целокупне канализације и што тај програм ни једна доцнија општинска управа није мењала. На тај начин Београдска канализација развијала се нормално и по предвиђеном програму требала је да буде потпуно завршена 1913 год. По програму прво се почело са изградњом Дунавског и Савског колектора за нечисту и метеорску воду. Од ушћа у Дунав код стругаре Прометне банке па продужењем Добрњчеве и старом Радничком улицом, избијајући на Душанову улицу, израђен је 1905/6 г. велики колектор, који сада прима сву воду са горњег Савског и горњег Дунавског слива, као I деоница Београдске канлизације. Од ушћа у Саву 300 м. узводно од новог моста Краља Александра израђен је у исто време велики колектор за метеорску воду, који преко баре „Венеције" иде до Карађорђеве улице и прелазећи преко Вилзоновог Трга иде Немањином улицом до пресека ове са Сарајевском улицом. Ово је 11 деоница Београдске канализације. Са довршењем I и II деонице омогућено је каналисање вароши у ужем смислу те се у 1907 години већ ради III деоница која обухвата тадашњу Варош-капију, као најнасељенији део Београда, а привремено је везана са Савским колектором. Ову су канализацију већ изводили домаћи предузимачи, док су I и II деоницу изводила страна предузећа. У опште све даље деонице изводили су домаћи предузимачи, разуме се под надзором и по плановима Канализационог отсека, док је само керамички материјал набављан са стране, пошто у тадашњој Србији није било керамичких фабрика које би производиле првокласни керамички материјал, како је то за београдску канализацију било предвиђено. Затим се ређају IV V, .VI, VII, VIII и IX деоница које су све рађене до светског рата и којима су каналисане горње зоне Дунавског и Савског слива. Од овнх деоница нарочито је важна VII деоница —- тунел испод Београда — који почиње од раскршћа Балканске и Босанске улице па испод Теразија, Косовске и Видинске улице избија на Цариградску улицу и везује се са главним колектором у Радничкој улици.