Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ Н0ВИНЕ

Стр. 246

левару Ослобођења, Насељу Вождовац, на Сењаку (код Пробирнице), на Карабурми, на Душановцу и на Смедеревском ђерму, а све према плановима такође у Отсеку израђеним. Поред ових послова у Отсеку за канализацију прегледани су и одобравани планови за све приватне канализације; од стране Отсека вођен је надзор над извршењем тих приватних канализација; вршен је комисијски преглед извршених приватних канализација и о томе издавана уверења приватним сопственицима. Број оваквих комисија за преглед приватних канализација изнео је у току 1933 године 510 и тиме је Отсек, издавајући уверења о исправности дотичних канализација, привредио Општини око 53.000.— динара. Поред свију ових послова, Отсек је вршио и одржавање целокупне мреже, прикупљао податке за студију и пројектовања нових канализација које су се проширењем грађевинског реона такорећи наметнуле и са досадашњом мрежом немају никакве везе.

Са завршетком ове 1933 године Отсек канализациони у могућности је да пружи интересантне статистичке податке и у цифрама изнесе стање београдске канализације. Тако, до сада је изведено свега у Београду.

1) Цевних и бетонских канала 154.223 м 1 2) Бетонских испуста .... 6.840 м 1 3) Силаза (ревизионих окана) 3.215 ком. 4) Уличних сливника .... 5.350 „ 5) Везано је приватних зграда са уличним каналима . . 6.480 „ 6) Одобрено је . канализационих планова . . . . 7.927 „ 7) Изведено је по свима зградама: а) клозета 39.929 „ б) купатила по приватним - становима 12.634 „ в) чесама по приватним становима 46.409 „

Инж. Слободан ПетровиН, управник Водовода В о д о в о д

I. Кратак историјат Београдског водовода Београдски водовод отпочео је рад 29 јуна 1892 године, са капацитетом од 2800 м 3 на дан. Вода је добивана из пет бунара у Макишу, слата у Београд кроз довод од 300 мм. пречника и подизана у варошку мрежу и главни резервоар на коти 145,75 у Војвођанској улици. На тај начин отпочело је снабдевање водом данашње ниске варошке зоне — испод коте 145.00. Ускоро по пуштању водовода у рад, већ 1894 године, показало се да горња количина воде није била доволЈна да подмири потребе ондашњег Београда, па је приступано повременим проширењима: израдама нових бунара, у главном, све до 1906 год., када је водовод био у стању да произведе око 4000 м 3 воде на дан. 1906/7 године водовод је опет појачан. Тада је израђен још један довод пречника 450 мм од Белих Вода до резервоара и појачана је машинска инсталација са две парне црпке, тако, да је капацитет водовода повећан до 6.000 м 2 на дан. 1910/11 год. израђен је и други резервоар и то на коти 202, код Јаћимовића циглане, положен је довод од 300 мм пречника од главног резервоара у Војвођанској ул. до овога резервоара и израђена машинска инсталација код резервоара у Војвођапској улици за по-

дизање воде у горњу зону — изнад коте 145. На тај начин отпочело је снабдевање друге висинске зоне вароши—између кота145и202. За време рата 1914/18 год., инсталација водовода и цевна мрежа претрпеле су трајне кварове и штете, нешто од непријатељских зрна, а нешто услед недовољног и неуредног одржавања, тако да се одмах по ослобођењу осетила животна потреба за што бржом обновом. По ослобођењу, 1919 и првих наредних година, престоница се почела нагло насељавати, тако да је број становника у тим првим поратним годинама растао много брже но што су тадања скромна финансијска сретства Општине допуштала одговарајуће проширење водовода, те се оскудица у води из дана у дан све јаче пооштравала. Обнова водовода и његово проширење до оне мере која би била довољна да задовољи многобројне захтеве и потребе једног града, који се почео развијати американском брзином, изнели су на дневни ред многобројне проблеме: најбржа могућа обнова, уз искоришћење до максимума свих постојећих објеката, али са веома ограниченим кредитима и поред веома тешких услова за нове набавке материјала; што сигурније снабдевање водом, електрификација водоводних инсталација, до које границе и мере треба предвиђати проширење; колика ће бити престоница после де-