Opštinske novine

Стр. 246

БЕОГРАДСкЕ НОВИНЕ

сет година, што нико ниЈе могао поуздано рећи; где ће се наћи потребне количине воде; да ли у подземљу, у Макишу, илр у Сави; како ће се финансирати радови; итд. Сва та питања и проблеми задавали су веома много бриге и позваним техничарима и администраторима, и свима ондашњим Општинским управама.

Шест топола, а за пијаћу воду инсталација на Белим Водама. За подизање воде у горњу зону — изнад коте 145 до коте 202, служе две водостанице: стара у Војвођанској улици и нова у улици Генерала Ковачевића у Топчидеру. Нарочито је од значаја истаћи активност у погледу проширења у периоду од 1927 до 1933 год., за које се време може рећи да је урађен главни, најкрупнији и најскупљи део послова. Та активност може се мерити сумом утрошених кредита за инвестиционе сврхе, што се види из таблице I. ТАБЛИЦА I. Кредити дати за проширење водовода од 1927—1933 године

Изглед нове машинске зграде на Белим водама са главног улаза

Међутим, и поред свих тешкоћа, захваљујући систематском, преданом и истрајном раду и бризи како Управе водовода, тако и свих Општинских управа, Београдски водовод је после рага сукцесивно обновљен у потребном обиму толико, да данас задовољ,ава све животне и хигијенске потребе престонице.

У години

КОЈИ КРЕДИТ

Колико динара

По годинама укупно динара

1927

Из Доларског зајма

9,803.200

1928

» » »

11,083.000

1929

Из Швајцар. зајма

802,000

1,338.000

2,140.000

1930

» » »

62.000

Опште Грађев. (поч.)

1,420.000

Станојла Бадера •

3,820.000

5,302.000

1931

Опште Грађев. (поч.)

384.000

Станојла Бадера

(почек) .....

9,631.000

Из унутрашњег зај-

ма од 125,000.000 д.

3,083.000

13,098.000

1932

Опште Грађев. (поч).

59.000

Станојла Бадера

(почек) Из унутрашњегзајма

1,479.000

од 125,000,000 дин.

1,664.000

3,202.000

1933

Станојла Бадера

(почек)

1,308.000

Изунутрашњегзајма

2,709.000

од 125,000.000 дин.

1,401.000

1929/30

Из реперација прим-

л>ено материјала

37,806.428

у вредности • •

Свега • •

85,143.628

Изглед резервоара у Војвођанској улици (покривен травњаком и садницама)

Водовод данас располаже двема различитим мрежама: једном мрежом за пијаћу воду, са 291.317 метара уличних цеви, и другом за речну воду, са 72.200 метара положених уличних цеви, не рачунајући у те цифре дужине цеви које служе за приватне спојеве. Напајање ова два система обављају две различите инсталације: за савску воду код

Исто тако, развој водоводне мреже, показан у наредној таблици II, карактерише активност на проширењу мреже за последњих седам година. Резултат непрекидног рада на обнови водовода, започетог одмах после рата, био је видан већ 1929 године. Београдски водовод од тада снабдева престоницу водом, чији квалитет и количина одговарају условима снабдевања и других великих европских градова. Међутим, Београд је у сталном порасту, и поред све економско-финансиске кризе, која је захватила, поред осталих, и нашу земљу и њену престоницу. Ово показују како статистика зидања, тако исто и статистика потрошње воде.