Opštinske novine
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 247
Таблица II Преглед дужина положених цеви у варошкој мрежи
Година полагања
До 1913
22.836
1919/20
—
1921
2.157
1922
287
1923
1.503
1924
2.453
1925
1.572
1926
2.078
1927
5.267
1928
3.729
1929
643
1930
1.531
1931
—
1932
5.802
1933
6.096
Свега:
55.954
Поцинкованих гвозд. цеви од 8/4" до 2/4"
>» . ■8* Е 5 СГ< Р
«
>> • 5 >> «3 §
1.025 3.047 2.163 1.588 63 836 1.244
9.966
Ливених цеви разних пречника
5Р
и
91.034 3.869 5.498 2.070 4.998 7.298 6.025 3.616 12.364 12.694 9.365 25.624 32.817 15.214 2.877
19.917 177 386 18.350 5.301 3.471 9.995 4.574 72
235.363 62.243
Укупно
>> . 4С 4 13 * 88
в * о.=1 » О
113.870 3.869 7.655 2.357 6.501 9.751 7.597 5.694 17.631 16.423 10.008 27.155 32.817 21.816 8.973
291.317
19.917 177 386 19.375 8.348 5.634 11.583 4.637 908 1.244
72.209
ипак, водовод услед сталног и великог пораста потрошње воде, неће бити у стању да продужи досадашње редовно снабдевање свих крајева вароши, ни да задовољн све хигијенске потребе престонице ни у најближој будућности, ако се одмах не приступи проширењу каптажних инсталација, зато што је максимална дневна потрошња пијаће воде достигла цифру од 37.413 лг, а та цифра управо претставља највећп капацитет каптажних инсталаци-ја и филтара за пијаћу воду, и то у најбољем случају, кад су услови за прераду речне воде сасвим повољни, и ниво подземне воде релативно висок. Сем званичне статистике о потрошњи воде, као доказ о новим потребама служи и преко четрдесет колективних претставки грађана, којима се тражп увођење воде у нових сто двадесет пет улица.
Заиста, из графикона и таблица VI, VII, VIII и IX констатује се следеће: У 1931 години, просечна дневна потрошња воде по једном становнику износила *је 126 литара; док је највећа потрошња била 178 литара по становнику на дан, при укупној годишњој потрошњи од 11,156.000 м а . ' У 1932 години просечна потрошња воде по 1 становнику била је 126,5 лит. на дан, а највећа дневна потрошња 185 литара, док је укупна годишња потрошња достигла 11,569.084 м 3 тј. порасла је према претходној години за 3.7%. Ни у 1933 години, која је била изразито кишна, пораст потрошње према ранијим годинама није изостао. Статистика опажаних података на сигурним и прецизним мерилима, показана у графикону и таблици VIII и IX показује у 1933 години средњу потрошњу воде од 128 лит. по становнику на дан, при укупној годишњој количини од 12,060.293 м 3 . И у тој години пораст укупне годишње потрошње према претходној износи 4,27%. Према статистичким подацима Београдске општине, број стаНовника престонице расте са 3,37% годишње. Овај средњи прираштај, потврђен пописима сгановништва од 1890 до 1931 год., може се сигурно очекивати и у идућој деценији, јер га скоро апсолугно потврђују и статистички подаци о потрошњи воде. Дакле, и поред нарочите пажње, која је поклањана проширењу водовода од свих досадашњих Општинских управа, и значајних финансијских напора и поред видних техничких резултата постигнутих на овоме послу, у који је уложено преко 180 милиона динара,
Изглед резервоара на Дедињу Увиђајући предња факта, Суд Београдске општине је, решењем под Т.Д.Бр. 4029 од 20 фебруара 1933 утврдио програм за проширење каптажних инсталација у Макишу, којим се предвиђају: 1. Израда у 1933, 1934, 1935 и 1936 години низа нових бунара за подземну воду у Макишу; 2. Израда у 1933,34 год. северне бунарске натеге у Макишу за 19 нових бунара. 3. Израда водостанице у Макишу за црпење воде из нових бунара и погискивање на филтре. 4. Израда гвозденог довода од 700 мм пречника за провођење воде од водостанице под 3) на филтре. 5. Израда нове инсталације за одгвожђавање и филтровање подземне воде на Белим Водама. Под Т.Д.Бр. 26933 од 30 августа 1933 год., одобрен је буџетски кредит за северну натегу у Макишу, али је посао на овоме објекту могао отпочети тек септембра месеца, кад су се просушиле баре и оцедила унутрашња вода из Макиша.