Opštinske novine

Стр. 254

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

извели органи Одељења катастра Министарства финансија. 2) Попуњена је нивелманска мрежа новим реперима на неузиданом делу терена и завршено нивелање у целој општини у дужини од 1080 км. Исто тако је завршено изравнавање и рачунање надморских висина репера, нИвеланих у овом периоду тако да сви репери и велики број тригонометријских тачака имају сада одређене надморске висине у целој општини. Густина репера је задовољавајућа и њихове надморске висине су одређене за главну нивелманску мрежу са тачношћу, као за прецизни нивелман 2 реда а за остале као за прецизни нивелман 3 реда. 3) Продужено је и завршено омеђавање и то за 5000 имања на површини од 2700 ха. При томе је обележено 13.000 међних белега (од камена, цигле или гвоздених болцнова) и откривено 3000 старих белега. 4) На целом терену, који је сниман, обележена је полигона и линијска мрежа и контролисана мерењем и прерачуната цела предратна полигона мрежа, јер се установило да су многе тачке померене из свог првобитног положаја услед калдрмисања итд. На овим радовима свега је: обележено полигоних и малих тачака 5.500; измерено углова 5.400 и измерено дужина страна 4.900. 5) Продужено је и завршено снимање детаља ортогоналном методом и прецизном тахиметријом и извршена је реамбулација и контрОла оних делова, који су снимљени пре и после рата и то свега: снимљено или реамбулисано парцела 21000 на површини од 4800 ха. 6) За преставу терена у висинском погледу нивелано је и тахиметрисано расутим тачкама и по профилима на површини од 6000 ха. 7) Органи — агрономи Одељења катастра Министарства финансија извршили су класирање земљишта на целом атару. 8) У погледу рачунања извршено је поред осталог: Трансформисано координата у државни координатни систем 29000; Израчунато координата полигоних, малих и међних тачака 35000.и дужина за 30900 фронтова. 9) Извршено је картирање и извлачење планова на 400 листова од укупно 429 (остатак је био раније картиран), од којих у размери 1:500 има 298, у размери 1:1000 има 112 а у размери 1:2500 има 19 листова. На плановима су уписане надморске висине за преставу терена у висинском погледу и ингерполоване изохипсе на свим плановима ван узиданог детаља.

10) Извршено је парцелисање и рачунање површина из - координата међних тачака у узиданом детаљу и планиметром на осталом делу и то за све зграде и за 31000 парцела, колико из Београд сада има. Дефинитивна површина атара београдске општине, без острва и припадајућих делова река Саве и Дунава, износи 7164 ха 11 а и 75.1 м 2 а са овима заједно износи 8585 ха 23 а 33.2 м 2 . Поред ових чисто техничких радова извршено је још и следеће: 1) исписани су азбучни регистри (20.000 за све сопственике и 30.000 позива). 2) Извршено је излагање планова у свима катастарским општинама и позвато на излагање око 20.000 сопственика. 3) Уписано је до сада 16.000 поседовних листова. 4) Умножено (репродуковано) је 300 планова у 9760 копија и поред тога приступило се у Заводу за умножавање планова Министарства финансија смањивању планова фотографским путем и изради генералних ситуационих планова у размери 1:2500, а предвиђена је израда и у размери 1:500 1:5000 и 1:10000 са изохипсама. Паралелно са излагањем планова приступило је Министарство правде преко својих органа (судија — повереника за оснивање земљишних књига) извиђајима и оснивању земљишних књига. Ступање на снагу земљишних књига у појединим катастарским општинама уследиће у овој 1934 години. Ускоро ће ступити на снагу земљишна књига за трећу катастарску општину (XI кварт) и она ће бити прва. За њом следују друге. На тај начин су катастарска комисија и Одељак за снимање завршили свој задатак у предвиђеном року и Београд је, најзад, после 30 година добио свој катастар. Да би се и даље одржала стална сагласност планова са стварним стањем на терену услед разних промена (парцелисање, експропријација, апропријација, комасација, регулација ■ поседа и т. д.) образован је Одељак за одржавање катастра који је по закону под надзором Министарства ф инанси Ј а > са рефератом г. инж. Бранком Дидићем на челу. Функција досадашњег Одељка за катастарско снимање престала је крајем децембра 1933 и он је избрисан из буџета. На крају важно је констатовати, да су користи од овог свршеног рада и за државу и за општину, и за грађанство многоструке и нарочито од великог значаја за будућу општинску делатност у техничком погледу. У првом реду завршен је један посао, који је почет још 1904 године, и за који је општина поднела велике материјалне издатке. Поред тога рашчистиће се, најзад, поседовни односи у погледу граница и сопстве-