Opštinske novine

Стр. 256

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Послове око генералног регулационог плана врши Одељак за регулациони план. Тај је Одељак у 1933 години израдио нових регулација пет и то: за комплекс око циглане „Стиг", за нову Реонску улицу, за Витановачку улицу, за комплекс између ул. Генерала Ковачевића и Команде Краљеве Гарде, за насеље Краља Александра Карађорђевића. Последњих дана узета је у студију регулација Раковице, на основу снимака Државног Катастра. Измена регулације је било много више, 36 на броју. Повода изменама било је разних, и то: Три измене изазване су променом железничког пројекта у улицама Карађорђевој, Личанској, Босанској и Ломиној на улазу пројектованог тунела, и у улици Позоришној на излазу из истог тунела, затим због подвожњака код Радничке улице на станици Кланица, у улици Маршала Пилсудског и Дубровачкој. Три измене изазване су потребом да се Општина ослободи обавезе из § 53 Грађевинског закона према коме би имала да откупи имања којима се регулацијом укида приступ на јавни пут. Те су измене: испод Гледстонове улице, отварање улице Ђенерала Лешјанина и отварање једне бочне комуникације из Румунског сокачета.. Извршена је такође измена регулације на откупљеном имању „Пионира". Известан број измена учињен је да би се смањиле експропријације с обзиром на данашњу економску ситуацију, а приватна имања ослободила дугогодишње резервације. Прва таква измена била би код Теразијске терасе. Новим пројектом тераса је сведена на општинско земљиште, док се приватно ослобађа за зидање. Друга таква измена је у блоковима између Савске обале, Карађорђеве улице и ул. Браће Крсмановића. Овде је пројекат израђен тако да се што више поштеде имања, како би се омогућило што пре извођење регулације, али без великог финансијског ангажовања Општине. Из истих разлога измењен је и трг „Славија". Остале измене су мањег обима. Оне су извршене било да би се неком имању омогућило изграђивање, било да би се смањила експропријација, или зато што се стање на терену не слаже са генералним планом због тога што није постојао тачан катастарски снимак кад је регулација рађена. Поред пројеката нових регулација и измена, израђено .је 12 мањих исправака, већином из техничких разлога. Затим, разрађена је регулација на 295 секција старог и новог снимања у размери 1:500, 1:1000, 1:2500. Даље, спремани су потребни планови за грађевинску поделу Београда, и прикупљани

су податци за израду Уредбе о извођењу регулационог плана. Поред тога, Одељак је доста времена утрошио на разне извештаје и обавештења, на израду различитих скица, на преглед планова и давање мишљења код 105 п&рцелација имања. 3. Извршене регулације Трећа грана овога отсе.ка — извршење регулације — је чисто примена регулационог плана и увођење његово у живот. Ова грана отсека зависи непосредно од саме грађевинске делатности града и финансијске моћи како општине, тако и појединаца, те се и мења сваке године. Овим радом руководи Одељак за извршење регулације. Највећа се приватна делатност осетила после рата, која се, може се рећи, одржавала са мањом или већом разликом све до најскоријег времена. Економска криза и ту се осетила. Јер, док је у 1932 години дато 875 протокола регулације и 1418 уверења о регулацији у 1933 години је дато само 515 протокола и 1057 уверења. Извршење великих општинских радова на калдрмисању, водоводу, канализацији и другом уређењу у тесној су вези са радом овога одељка, јер се без регулације ови послови не могу изводити. Просецање нових улица и њихово уређење, подизање нових зграда, како приватних тако и општинских и јавних, извршење потребне експропријације и апропријације, које су последица регулације, све ово чини да јеова грана послова захтевала великог и напорног рада, како би се на време удовољило свима захтевима приватних лица и осталих техничких одељења овога Суда, те да послови буду на време и без препреке завршени. 4. Издавање тапија До увођења земљишних књига право сопствености непокретних имања доказује се путем тапија, а дужност је катастарског отсека да израђује тапије, који је посао исто тако велики и изискује много труда и пажње. Са техничке стране израда тапија врши се на основу катастарских премера и ту ретко има узрока одлагања, али са правне стране има узрока одлагања врло много, пошто молиоци врло често са недовољним или нејасним документима траже убаштињења, а најдуже одлагање причињава лабав одзир граничара, који својим недоласком и неприсуством највише отежавају правилно функционисање овога рада. Сва је срећа, што ће овај посао око тапија крајем 1934 године престати за увек, пошто ће тада ступити на снагу земљишне књиге. У 1932 години је било издато 769 нових тапија, а у 1933 само 703, док је, међутим, код преноса имања био обрнут случај, јер је у 1932 години извршено 2417 преноса имања, а у 1933 години 2668.