Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 257

Инж. Александар Крстић, шеф Отсека за паркове и пошумљавање Београда

Паркови и пошумљавање Београда

У упоређењу са ранијим годинама, делатност Општине београдске у правцу обраде зелених варошких површина може забележиги за последње две године нарочиту активност. Ма да и раније године далеко од тога да су биле неактивне у обрадама ове врсте, програм баш ове последње 1933 године по количини извршених радова знатно је превазишао просечну годишњу радиност Отсека за паркове и пошумфавање. Шта више, у појединим својим радовима ова делатност претставља по количини извршених радова вишегодишњи програм а неке од њих се ове године појављују као сасвим нове.

Модерно уређење једног насеља у здравственом и естетском погледу не да се ни замислити без довољног градског зеленила. Користи које грађанима пружа уређена зелена варошка површина су неоцењиве и о томе као и о урбанистичком значају њеном већ је било речи у часопису „Београдским општиским новинама". Остаје још само да напоменемо, о чему раније није било говора, да постоји још један значајан разлог који иде у прилог што већег облачења градова у зеленило, а то је стратегијски, с обзиром на модерну војну сутрашњице. Сви великоградски, а нарочито политички и индустријски центри, претстављају изврсне објекте за напад из ваздуха. У сваком случају густо насеље са великом концентрацијом становништва много је повол^нија мета безобзирном непријатељу него ли насел^а ретка, раштркана и у зеленилу. Београд, и ако је још далеко од идеалног стања у погледу градског зеленила, а нарочито у квалитативном погледу, последње године знатно је коракнуо напред, специјално у погледу количине. Беогадска општина са своје стране чини у том правцу много и труди се на све могуће начине да малим материјалним сретствима постигне максимални ефекат. Овогодишњн радови на подизању зеленила су оснм гога били у духу равномерне поделе по свима крајевима града, а нарочнто у деловима Београда оскудним у том погледу. Застарело је већ гледиште да комунално зеленило треба да служи искључиво као сретство за улепшавање респективног насеља. Данас се оно третира онако како треба, то јест, као нешто неопходно потребно за градски живот, нешто што треба свима градским крајевима равномерно поделити. Ово важи нарочито када су у пи-

тању великоградска деца, коЈима Је чист ваздух највише потребан. Увидело се, најзад, да је зеленило најважније и најбоље асанационо сретство у велеградским насељима. У духу ових принципа кретала се наша делатност 1933 године, -а тим истим принципима биће руковођена и наредних година. 1

Почетак теренских радова за нови парк Њ. В. Престолонаследника Петра (1932 год.)

Осим тога, она је била и у знаку пропаганде код најширих слојева грађанства, како би се и они навикли на чување постојећег и подизање новог зеленила. Жеља је била да се да потстрека и приватнима да и они са своје

Поглед на исти део новог парка Њ. В. Престолонаследника Петра (1933 год.)

стране уреде своја имања, баште и дворишта. Овде Општина има један од нјкрупнијих проблема пред собом, јер није свеједно да ли ће те градске површине бити уређене или ће и даље услед нечистоће и неуређености служи33