Opštinske novine

Стр. 260

Б Е 0 Г Р Л Д С К Е Н О В И II Е

резервоари свежег ваздуха, а доцније ће, када саднице поодрасту, биги одлична места за излетишта Београђана, а нарочито сиромашнијих слојева грађанства.

СПИСАК пошумљених терена у нролеће у 1933 години од стране Општине београдске

о. о з: <5 ш О.

НАЗИВ ТЕРЕНА

Површина ■ у хкт.

Комада садница

На Дунаву

3.36

10.540

Топчидерско брдо, око За-

дужбине Њ. В. Краља • •

9.69

10.791

Општински станови, Б. С. К.

и Прокоп

15.88

21.508

Мијовићево имање

2.78

3.480

Маринкова шума

9.11

18.330

До игралишта С. К. Југосл.

6.06

5.279

Код 18 пешадијског пука • ■

3.43

6.180

Код Шарене Ћуприје • ■ •

2.55

3.617

Код Електричне централе •

1.20

3.705

Лауданов Шанац

1.90

4.657

Код станова офиц. удовица

Звечанска улица

1,90

263

На Бањици

0.14

5.263

На Пиониру

11.82

26.370

Код општи-нских станова на

Булбудеру

3.37

7.313

Код Основне школе у Воји-

слава Илића улици • • • •

3.51

2.257

Код Основне школе у Шу-

матовачкој улици ■ • •"•

2.30

2.217

Код Кланице

1.50

9.051

Попуњавање

—

248

Свега • ■

82,85

141.019

Једновремено са пошумљавањем извршено је и ограђивање ових имања, а ради заштите младица док ојачају. Ово, пак, ограђивање има и тај значај, што је омогућило и утилизацију до тада у опште неискоришћених површина. Тако смо већ прве године имали поред једног огкоса и отаву, на који је начин потпуно подмирена иотреба Општине у сену. Но поред тога на неким од ових имања приступило се експлоатацији у ползопривредном смислу. Тако су сађене воћке и поврћњаци, сејана жита и детелина. На овај начин добивено је разних продуката у вредности од 400.000.— динара. Када се, пак, доцније укаже потреба, ова ће имања изврсно послужити за подизање разних комунално-социјалних установа, које ће одмах доћи у већ готов зелени оквир. Пошто нам претстоји и уређење општинских земљишта у ранијем атару Бањичке и Јајиначке општине, није било заборављено на припрему бшћног материјала и за тај циљ. Тако у Новом општинском расаднику на Вождовцу, расађено је око 400.000 садница. Овим пошумљавањем постигнуто је асанИрање многих земљишта у атару Општине београдске. Терени, који су скоро до јуче претстављали ругло и легло свих могућих зараза,

претворени су данас у лепо уређена имања. Тамо где је прошле године било ђубриште или баруштина, данас је парк са дечјим игралиштем! Кад се има у виду да је ова трансформација праћена, поред здравствених и извесним материјалним користима, онда се лако могу разумети разлози зашто се приступило овако интензивном раду у овом правцу. Земл>ишта разграђена служила'су до јуче за истовар разних отпадака, док данас она пружају Београдској општини извесну ренту. У пројекту је, да се у будуће пошумљавање вршп са што више воћних садница, наррчито тамо где су за то прплнке повољне. Било је и таКвих простора, који нису имали никакву или.скоро никакву вредност, док данас амелиорисани, они знатно повећавају општинску имовину. Примера ради навешћемо плавна земљишта поред Дунава: до јуче легло комараца •— данас су насипањем и пошумљавањем претворена у корисне површине од велике вредности. Но, поред тога, постоји још један разлог више за што јачи рад на уређењу општинских имања. Ограђена, она ће бити боље сачувана. Доцније, пак, кад младице ојачају кроз сва та земљишта просећи ће се стазе, паркирати, поставити клупе и приступ грађанству учинити слободним, у колико не буду искоришћена у друге сврхе. Ово је у ствари конзервисање општинских земљишта у циљу смањивања отуђења. Овакав поступак, и ако прост, игтак је ефикасан, јер ће Општини сачувати многа имања. Толико у основним цртама о комуналној акцији на пошумљавању Београда. Паркирања је било и ранијих година. Као што.се из дијаграма види, 1933 године је паркирана површина повећана за 28% док апсолутни пораст чини 15,06 хектара. Овде спада изградња паркова, скверова и уређење башта и дворишта разних установа. Поред редовних радова на одржавању свих вртарских објеката, споменућемо од новоградњи следеће: 1. Парк Њ. В. Престолонаследника Петра у површини од 27.500 кв. мет. Овај парк у центру вароши, поред Мањежа, у крају који није имао зелене површине, много је допринео његовом улепшавању. Осим тога, он је знатно олакшао и пешачКу комуникацију. Огромну свакодневну посету коју овај парк има (нарочито деце) као и релативно мали издатак скопчан са његовом изградњом потпуно оправдавају потребу и умесност овог великог потхвата. Решен на апсолутно модеран н'ачин, како у погледу ситуационе обраде т.ако и у погледу садње, он ће задовољити у сваком погледу, а нарочито кроз 2—3 -године, када засади поодрасту и пруже максимум ефекта, који се од модерне садње очекује. Растиње, груписано по карактеру узраста, претставља новину што се тиче зелене обраде код нас. Такав поступак при сађењу не даје жељене резултате првих година, али се