Opštinske novine

београдске новине

Стр. 261

за то додније у дуплој мери одужи својом ред>ефном. пластиком. И ако отворен грађанству овај се нови парк не може сматрати завршеним, ]ер ту претстоје још многи радови. Баш ови радови треба највише да га украсе и да му даду дефинитиван и складан изглед. Они су, међутим, одложени за доцнија времена када финансијске прилике буду повољније. Али и овом приликом желимо напоменути да овај парк заслужује нашу највећу пажњу. Најзад, да споменемо да су се овде од 11.711 садница, осушиле до сада свега 2, што претставља резултат примања, који код нас до сада уопште није био забележен. 2. Парк код Господарске механе у површини од 10.070 кв. мет., поред главних прилазних артерија Београда, на најеклатантнији начин показује да је паркирање најбоље и најјевтиније сретство не само за естетско побољшање изгледа Престонице већ и за њену здравствену асанацију. До јуче баруштина са жабокречином, данас пролазнику својим пелузама пружа врло пријатан изглед. 3. Парк код нове Електричне централе у површини од 16.680 кв. мет., израђен је за потребе дотичнога краја као и за радништво Дирекције трамваја и осветљења и Електричне централе. 4. Нових скверова у овој години подигнуто је 14 и то у разним крајевима Београда. Од њих да споменемо само веће као: код „Три кључа", који у ствари претставља продужење парка „Лепи изглед'', сквер „Старине Новака" испод. Далматинске улице, скверови у Палмотићевој улици, на раскршћу Кнез Милетине и Цвијићевог Булевара, на Сењаку, итд. 5. Ове године уређено је исто тако 38 дворишта разних установа. Ради лепшег и репрезентативнијег изгледа својих установа, ради веће чистоће и реда у њима, Општина је уредила њихова дворишта и баште. Најзад, у многим случајевима ово је била и насушна потреба тих установа, а много је тога рађено и ради пропаганде и популарисања породичног вртарства. Ово нарочито важи за школе и др. дечје институције. Тако, на пр., уређено је и паркирано само 1933 године 6 дворишта основних школа док су друга 4 у раду. Нека од њих по величини претстављају праве паркове, као оно код школе у Војислава Илића улици, у Шуматовачкој, на Чукарици, Топчидеру и др. Осим тога уређиване су и баште и дворишта гимназија, обданишта, цркава, •општинских станова, амбуланти, Дома стараца и старица, Кланице и многих других. Потпомагано је и уређење соколских вежбалишта, кругова појединих војних јединица, гробља, а нарочито резервоарг и осталих установа Управе водовода. Специјално треба истаћи уређење круга на Белим Водама, где је подигнут читав један парк код општинских инсталација, што у многоме доприноси лепшем и репрезентативнијем изгледу ових објеката, а то је нарочито важно с обзиром на њихову

улогу и значај. На крају треба сиоменути да ће сви ови радови у највећој мери допринети ширењу и напретку вртарства код нас. Дрвореди и баштице неговане су и прошлих година, али је 1933 год. далеко надмашила раније године. Кад је у питању садња уличних дрвореда, ми имамо много разлога да са тим послом не

Пошумљавање Београда: Поглед на новоизрађену улицу Господара Вучића и пошумљавање тога краја

оклевамо и не губимо у драгоценом времену. И ако ће се користи од ове садње у пуној мери осетити тек кроз неколико година, то нам несме бити разлог да овај рад одлажемо, јер ће те користи бити многостране и неоцењиве. У један од најлепших немачких градова убраја се Дрезда, само благодарећи мноштву уличних дрвореда, а алеје старих платана по

Топчидерски парк

париским булеварима чине да су они познати широм целог света. Дрвореди смањују топлотну еманацију асфалта и бетона, а својим хладом чине улице пријатнијим за ход, одстрањујући несносну припеку. Осим тога ублажују и непријатно дејство ветра на пролазника, а абсорбују у већој мери и варошку прашину, те на тај начин у извесној мери