Opštinske novine

С1 р* VI

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

интензивнију подршку према комуналним проблемима Београда, најиздашније помагао сваку иницијативу и акцију за унапређење Београда, за добро њених грађана. И када су наилазили тешки, врло тешки моменти за општину београдску, само су се захваљујући бризи и предусретљивој благонаклоности Његовој опет могли отклонити. Та благонаклоност била је највећи пострек за идење напред! У толико је и наше осећање дужности и одговорности постајало све јаче. Због тога је за нас рад на добру Београда био само један део оног великог рада за Краља и Отаџбину. Садашња општинска управа поникла је у оним схватањима које су цео наш политички живот поставиле на нове основе. Шести јануар је извео наш јаван живот из уских видокруга и предрасуда племенских и покрајенских. Из тога реда мисли поникао је и наш програм комуналне политике. Зато та политика за нас није значила само испуњавање низа локалних задатака, већ и тежњу да и наш и свачији други рад који се односи на Београд буде у складу са чињеницом да је Београд престоница Југославије, на коју су управљене очи целе Југославије. Морамо истаћи да су средства за провођење комуналне политике била врло скромна н врло оскудна. Не можемо да пређемо преко факта да смо ми примили са општинском управом и једно тешко наслеђе, огромне обавезе, које притискују врло тешко цело општинско газдовање. И што се у комуналној политици нпје постигао онај успех какав је требало да се постигне, поглавита сметња се налазила у овом тешком наслеђу прошлости. У тешкоће са којима је ова управа имала да се бори, приликом остваривања својих задатака, морамо убрајати и привредну кризу, која је многе приходе општинске свела на мању меру. Напоменућемо само да је општинска управа примила своју дужност у времену када је привредна криза била најинтензивпија. Буџетска предвиђања у приходима нису се могла остварити док је буџет био силно оптерећен ануитетима за обавезе закључене од ранијих општииских управа. Алп у колико су се предвиђања у следеНа Видов-дан 28 јуна 1934 године, у Београду.

* Примајући дужност претседника Општинс града Бсограда претседник г. Милутин Петровић одржао је на свечаној седници Општинског одбора од 12 маја 1932 године овај програмски говор:

ћим буџетима морала снижавати, у толико је морало бити и живље старање да се општински приходи прикупљају што тачније и што уредније. Општннска управа није заостајала ни пред ким у том ставу, желећи да и у примени најригорозније покаже да су сви грађани подједнако дужни да испуњавају своје обавезе према општини. То је можда болно погодило извесне навике али је за добар ред у општинским финансијама представљало једну неопходност. Наше схватање комуналне политике кулминира у томе: да су сви грађани пред општином једнаки, сви имају да испуњавају своје обавезе али и о свима њима општина има да води рачуна. Никакве преваге није давало ни богаство као ни сиромаштво, нити се смело питати да ли је то центар или крајња периферија. И општина је била дужна да излази на сусрет свима њиховим оправданим захтевима у свима оним пословима чије извођење не би штетило интересе Београда нити осталих грађана. Њен идеал је оно стање општих и комуналних прилика у коме ће грађанин живот у Престоници сматрати не као муку и патњу већ као част и задовољство. Зато треба да се види и оцени како је општинска управа ишла томе великоме циљу, а у првом реду то треба да виде грађаии београдски, који су, покрај свих екоиомских тешкоћа у којима су се налазили, ипак сјајно испуњавали своје обавезе према општини. И онда када се покушавало са извесних страна саботажа према општини, они су, знајући да је општина заједничка кућа свих грађана, огромним својим делом беспрекорно вршили своје дужности. Ова књига је намењена њима. Они треба да је читају пажљиво, јер се она у првом реду тиче њих и њиховог града. Ту је изложен један, и то не најбезначајнији део наше националне историје. Ту се види како су тешке прилике и велике сметње изградњи једног великог града. Али ће из ове књиге научити и како се, кад се има одлучности и снаге, може крај свих тешкоћа забележити успех. А успеха и у миру као и у рату може бити само тако, ако смо испуњени моралним идеалом, ако су нам Краљ и Отаџбина изнад свега, а дубока вера у нашу будућност по-

* * „Тосподо одборпици, По Највишем повсрењу дошли смо до те велике почастп да будемо стављенп па чело престоничке општипе, и ми смо на ту додељену част врло поносни.