Opštinske novine

Стр. 80

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

КРЕТАЊЕ ЗАРА.ЗНИХ БОЛЕСТИ Г10 МЕСЕЦИМА У ОСНОВНИМ ШКОЛАМА У 1933 Г.

НАЗИВ БОЛЕСТИ

о, X ПЗ

О. о

I& со =5

з о.

5 в >,

о н X о

*о о (Е о к

о 8 V а V ч

и и

1. Шарлах (зсагкИпа) • • 2. Дифтерија 3. Мрасе (шогћШ) • • • • 4. Велики кашаљ (регЈиззЈх) 5., Грип 6. Ситне богиње (уапсе11а) 7. Заушке (раго!Шз ерШегшса) 8. Рубеола 9. Трбушни тифус 10. Дизентерија 11. Црвени ветар (егузјрекз) 12. МалариЈа • • • ■ • ■ •

Све1

5 4 23 10 33 49 2 4

1 11 23 8 362 48 1 11 1

9 8 45 21 23 40 2 33 2

1 1 16 13 3 16 17

3 3 22 5 1 22 3 17

1 5 5 7 2 2 12 4

130 466 178

19 18 32 14 1 31 21

25 9 35 23 2 66 91 1

9 4 47 8 11 39 110 2

2 -

80 66 250 112 438 319 248 91 2 1 2 21

138

254 230 1.630

Из^ ових цифара види се да је код деце београдских основних школа у току 1933 г. било 402 оболења од заразних болести више него у 1932 години. Ово повећање пада поглавито на грип, велики кашаљ, мале богиње и рубеолу. Напротив, оболење од средњих богиња, дифтерије и трбушног тифуса било је знатно мање у 1933 години. Нарочито је карактеристично велико смањење оболења од трбушног тифуса: у 1932 години било је десет случајева оболења од ове болести, док је у 1933 години било свега два. Највећи број оболења пада на зимске, јесење и пролетње месеце, а најмање на летње. Тако је у фебруару било 466, а у новембру месецу 254 заразних оболења, док је у јуну било само 38, а у септембру 46. Изузев маларије, коју баш у летње дане преносе комарци, скоро код свих других заразних оболења види се јасан утицај спољних, елементарних и метереолошких узрока, при њиховој појави и ширењу. Зато су многа од ових оболења с правом названа сезонским оболењима. Грип је у фебруару месецу добио карактер мање епидемије, без тешких форми, док су се остале болести кретале уобцчајеним ритмом. Референтство Школске хигијене О. г. Б. поред старања о здрављу ученика основних школа, врши такође и сталан надзор над школским зградама, у хигијенском погледу, и управља млечним кухињама.

Млечних кухиња за сада има у 13 школа. Циљ је ових кухиња да се давањем млека за доручак (200—250 гр.) деци слабога здравља и из сиромашних породица, помогне ради побољшања њиховога здравља, као и издржљивости при раду у школи. Издато млека: годишње дневно на ученика примало литара литара грама ђака днев. 1932 29.463 209 200—250 1.008 1933 32.123 209 200—250 1.024 У 1933 години издато је 2.660 литара млека више него 1932 године. По месецима млеко је у 1933 години издавано на следећи начин: јануар 2.688 литара фебруар 4.205 литара март 4.784 литара април 2.509 литара мај 4.203 литара јуни 2.964 литара октобар 3.695 литара новембар 4.374 литара децембар . 2.701 литара Свега: 32.123 литара Свака млечна кујна добијала је 2.000 до 2.500 литара годишње. Млечна кујна основне школе „Филип Вишњић" добила је 4.050 литара и просечно делила 125 порција дневно.