Opštinske novine

Стр. 400

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

на бојноме пољу, а паргнерка која се вила око наших слабачких и нежних дечачких тела, била је страшна и грозна хладна смрт! Моја генерација, ондашњпх дечака пзмеђу петнаесте п шеснаесте године, дала је Сремском добровољачком одреду преко 250 добровољаца од којих њих око 220 храбро изгинуше са Вама заједно на Дунавском кеју и Јалији, тако да нас је данас из те генерације — дечака добровољаца остало још свега око 20 у животу, али сви са ожиљцпма на телу од непрпјатељских курнгума и шрапнела, који ће нас до смрти потсећатп на најтрагичнпје дане наше Престонице и њене легендарне одбране, када смо својом дечачком врелом крвљу залпвалн београдске улице, попрскали београдске куће и својим младим телима попунилн рупчаге разрпвене непријатељским гранатама. Тешко је п болно, некадашњн моји ратнп другови, данас, после скоро пуних двадесет година, гледатп у ваше трошне костуре; тешко, јер Вас ја знам како сте млади и снажнн изгледалп у животу, јер смо тада заједно у Горњем граду, на Адп Циганлијп п Маџар-Адп певали, играли, и последњп залогај војничкцх порцпја делили, један другог после ' заморне мртве страже, на кпшн и зими, шињелима покрпвали и заједничкп делилп радост и патње. Али, авај! Ваше руке, које су ме некад покривале, које су ми у рову комад хлеба пружале, сад су суви костури, а Вашп шињели којим сте ме често младог покривали када сам уморан био

у дубоком сну иструлили су заједно са Вашим топлим телима. Тешко је, добри моји другови, данас и помислити а камо ли знати, да се у костурници, у коју Ви сада за навек одлазите, сада налазе преко 220 костура и мојих милих другова — дечака, који би тек сад требало да живе и да својим родитељпма буду узданица, радост, потпора и у старачким данима нежни синови и утешитељи! Па ипак, другови, поносите се, јер се ми живи са Вама мртвима поносимо, и почивајте мирно у тој исторпјској костурници, коју Вам саградише Ваши ратнп другови, јер мп, које је само пукп случај одвојио од Вас те не лежимо са Вама заједно, верујемо да ће на Вашим костурима понићп вечнп мнр,' вечан као и Ваш сан, слобода п љубав и соцпјална правда на радост нашу п будућих генерацпја, због којих Ви своје младе животе положисте! Нека Вам је вечнн мир, венча слава и нека вечна успомена на Вас жнвп докле год траје ове костурнице п нека Вам је вечна хвала н — до виђења мојп ратни другови! После говора г. Милутиновића, ратни дру гови изгинулих банилаца спустили су ковчег са костурима у коструницу. Затим су ратници улазили у костурницу и својим изгинулим друговима палили воштанице и сећали се успомена на заједнички проведене часове и борбе из најтрагичнијих дана наше престонице, мученичког али гордог и славног Београда. с. м.