Opštinske novine

Стр. 416

ВЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

крају крајева сто пута већу ефективну штету него што добивена сума редуцираних њихових плата претставља ефективну корист! Ово су велике, животом утврђене истине. Али исто тако велика је истина, да је у Београдској општини извршено нагомилавање непотребног и неупотребљивог особља до толиких мера да у појединим случајевима то више личи на азил него на радну институцију. Зато је редукција у овом конкретном случају ипак неминовна. Са тим се морају помирити сви. Само што та редукција не сме да буде ни пристрасна, ни политичка. Она треба да изврши пурификацију Београдског комуналног чиновништва на бази њихових стручних и моралних квалитета. Зато она мора да је вршена од једног широког и потпуно независног стручног форума, у коме има неизоставно да учествује и претставник удружења особља Београдске општине. Оваква редукција претставља унапред читав низ рефорама из области свих манифестација јавног живота. Те се реформе имају снровести у живот координирајућим радом Општине и државе. Ту се на пр. имају прво предузети јавни општински послови на најширој основи. Они би имали два циља: да пруже зараде неупосленим масама, и тиме изазову јачу привредну пулзацију, као и да те послове, који одавно чекају на свој дан, приведу једном у дело. Ма да се питање стварања јавних послова не да ни замислити без државне колаборације, ипак се за ово најживотније питање морају створити потребни кредити, јер, најзад, ти су расходи продуктивни и у погледу националне привреде регенеративни. Ако потреба буде захтевала, не би би се смело бежати ни од једног строгог принудног унутрашњег зајма, распоређеног пропорционално према богаству појединих грађана, ма колико да извесни заинтересовани кругови тврде да је он данас тобоже финансиски неизводљив!.. Зашто неизводљив када су га баш ових дана са успехом извеле две европске државе? Упоредо са јавним радовима, Београдска општина мора установити Отсек за сузбијање скупоће и за апровизацију са највишом компетенцијом, безмало диктаторском! Па када се путем ових и осталих мера у великом комунално-социјалном телу створе и организују нове ћелије, нова продуктивна места, нови корисни радови, онда се тек административно тело сме и може да ослобађа сувишних персоналних оптерећења. Општина у својој комуналној администрацији не треба да трпи скупу а јалову беспослицу; али исто тако она не треба да ствара неупосленост, она не треба никога да баца на улицу, никога да остави без хлеба и рада. То би било не само несоцијално него и државнички опасно. То би био један неопростив злочин. Општина

је збир свих грађана, она не може да буде непријатељ ни једног од њих, па ни својих службеника. Вршећи ову неопходну редукцију она мора, пре свега, да поштује сва стечена права својих службеника. Тај основни принцип правно уређеног поретка подвлачи и категорички брани и сам Савез градова у својој резолуцији од 1 јуна 1934 године, где вели: „Савез градова предлаже, да се градским службеницима будућим законом о градовима призна сталност, право на пензију, личну и породичну, обавезно социјално и здравствено осигурање и апсолутна непреместивост. У вези са тим моли Савез градова да се у уређивању службених односа градских службеника и њихових принадлежности као и досадањих пензија афирмира начело стечених права. У народу треба сваком згодом утврдити поверење у право, у законом створени правни поредак, у права стечена законскпм путем. Савез градова жели да то врховно начело у пуној мери дође до изражаја и у закону о градовима.".... У даљем спровођењу селективне редукције мора се имати на уму и социјални критеријум, и настати да удар платне или положајне редукције погоди оне који имају сем сво.је плате још какву већу ренту или сличне приходе, довољне за егзистенцију породице. Покрет за што правичнијом поделом прихода у државној и самоуправној служби осваја терен у целом свету. Само што се од њега не сме да прави несоцијална карикатура! Најзад, злоупотреба овог неминовног зла —■ редукције особља — светиће се оном истом друштву које је злоупотреби, било лично, било политички. То је социјална правда, и она се не може избећи! * У решавању свих ових службеничких питања мора да се увек чује прва реч — Удружења особља О. г. Б., које је данас члан Земаљског савеза свих организација комуналних функционера, Савеза који говори у име једног снажног сталежа од преко 60.000 самоуправних чиновника. Чланови овога Савеза — од најпростијих општинских радника до главних шефова и директора — претстављају једну значајну армију, са којом сваки паметан човек мора да унапред рачуна! Да ли је онда целисходно да се деликатно питање њиховог положаја и њихових принадлежности решава без њихове консултације?! На овој снажној и свесној армади самоуправних чиновника и службеника почива добрим делом данашњи правни поредак Државе. Она претставља ако не темеље Државе а оно каријатиде на којима почива државна архитектура,