Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 415

љадама њихових породица, које су и до сада мучно животариле. Заблуда је исто тако узети плате државних чиновника као критеријум за редукцију плата великоградских службеника. Државни чиновници 'претстављају златну сиротињу. Ова је заблуда ухватила прилично корена, јер је некритички примљена претпоставка да је живот данас лојевтинио у току последње две године за 30—40%! У ствари, животне су намирнице и потребе појевтињале само у односу према оној ранијој неиздржљивој скупоћи од пре 6—7 година, а не у односу на плате државних чиновника и самоуправних органа. Та ранија скупоћа била је несразмерно већа од плата радника, општинских чиновника и државних службеника. Она је успела да сурва општи стандард живота на један мизеран ниво и да живот малих и 'средњих економских људи учини просто немогућим. Та, и само та наша легендарна скупоћа је прилично попустила, али стварна и у односу на чиновничке плате апсолутна скупоћа још и данас царује на београдском тржишту. Када се детаљно проуче индекси цена Београдских пијаца, које статистички отсек О.г.Б. сваке недеље објављује у службеним ,,Општинским новинама" онда излази, да цене животних намирница укупно нису пале више од 10—15%. Али оу зато плате чиновника, самоуправних службеника и радника пале несразмерно ниже. Надница у Београдској општини у току последњих година пала је просечно за 30%, специјални чиновнички додаци, уколико још уопште остаје — за 50%, а плате чиновника просечно за 10%. Нипгта није боље ни у другим општинама. Тако је н. пр. у једном прекосавском граду најстаријем чиновнику-шефу целокупне комуналне администрације са 32 године непрекидне службе — плага се кретала овако: 1932 године 6.700 1933 „ 5.670 1934 „ 4.536 односно нето 3.961 Узели смо ова.ј конкретан пример, пошто се он односи на једног од најстаријих и најбољих високих комуналних функционера, чији је научни ауторитет одавна прешао границе наше Државе! Па ипак, ето и његова је плата у непрекидном катастрофалном опадању. Док приходи тих људи катастрофално опадају из године у годину, дотле је пад скупоће врло слабога темпа и скоро релативан. При том, мали и хигијенски станови за те хиљаде београдских сиромашних општинских и државних службеника не само да нису ништа јевтинији, него су са неколико процената и скупљи, јер је њих данас врло мало, а тражња им је из дана у дан све већа.

А држава са општином уместо да помаже што живљу изградњу таквих малих станова, она је прећутно дозволила, да се пред њеним очима створе картели цемента, бетонског гвожђа и стакла, који су учинили да данас нико нема рачуна да зида, јер су цене тих картелских артикала неподношљиво високе. Та осмудица јевтиних станова чини, те се чак ни овај мали проценат појевтињавања животних намирница не осећа на периферији Београда (а ту баш станује гро малих државних и општинских службеника, радника, подофицира и занатлија). Због скупљег подвоза, слабијег обрта, мањег профита (јер је роба купљена из друге или треће руке) живот малих општинских чиновника на периферији Београда није апсолутно ништа јевтинији но пре две-три године. А оном робом чије су цене доиста осетно пале (одело, штоф итд), чиновничко-радничка се периферија слабо и користи, јер откако је завладала ова ужасна криза, перифериски човек ништа не купује, него већином продаје све што има само да би могао да одржи свој и својих породица голи живот. Дакле најосновније потребе живста: стан, поврће, месо, маст, млеко, огрев, лекови итд., нису доживели не само какав уображени катастрофалан пад о коме се у београдској сталешкој штампи само напамет говори — него се њихове цене одржавају безмало на старој и за економски малог човека неподношљивој висини. * * * Ситуација финансија Београдске општине и ако је врло тешка, далеко још да је критична, а најмање да је безизлазна. Нема зла коме се не може наћи лека, само треба имати добре воље, довољно снаге, па без предрасуда и конвенционалних обзира прићи послу спасавања. На пола пута не сме се стати, нити се заваравати полумерама. Цензорски систем у буџетској политици, систем црвене оловке, тако радо одомаћен у нашим комупалним финансијама, уистини је најлакши и најбржи,. али је уистини и најкобнији. Морамо овде објективно да подвучемо, да се данашња Општинска управа још од првог дана свога ступања на власт изјаснила противу несоцијалне редукције особл^а ,,ан мас", као и неправичне редукције плата. У овом правцу она претставља један изузетак достојан јавног признања. Додуше, она ни.је о овоме давала никакве декларације, али се из њених поступака изводи, да она у смањивању плата не види тражени камен мудрости. Исто тако и код службеника,' чије су плате осетно редуциране, појављује се нерад, саботажа и у најмању руку радна депресија и свако осуство иницијативе и полета, тако потребног у свима врстама комунално-соци.јалне акције. А с.ве то, уосталом, износи на