Opštinske novine

5*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 443

претку кашег сељака; потребно је много стручно трговачки образованих лица за успешно вођење сеоских задруга ит.д., ит.д. Сеоске општине су и сувише сиромашне; оне не могу да издрже ни садашње терете приметиће се на ово. Истина је да су сеоске општине сиромашне, али је исто тако истина, да су наше општине готово махом састављене од по једног села. Очигледно је, да општина састављена од једног села, у данашњим приликама, не може да издржава и правника деловођу, и лекара, и агротшма, и инжињера, нити да мале сеоске задруге, у којима не учествује ни једно цело село, не могу да издржавају стручног пословођу. Али, групацијом внше села у једну општину, створиле би се финансијске прилике ,које би омогућиле принудне законске прописе о упослењу факултетски и стручно образованих лица у самоуправним јединицама. У том погледу имамо доста лепих примера у нашим новим крајевима. Тада би се убрзо показало, с једне стране, да још код нас нема никакве хиперпродук-

ције интелектуалаца, и с друге стране, да би те принудне законске одредбе донеле прави економски и социјални препорођај нашег села, а с тим у вези и целе земље, јер је село једини основ наше народне привреде. Решење питања незапослених интелектуалних радника у Београду, као и у целој земљи, не сме остати у границама теорија и расправа, него му треба прићи одмах и што ефикасније. Не треба заборавити да положај интелектуалног радника без упослења није данас ни мало лакши од положаја физичког радника, него свакако још гори. Јер, физички радник ипак може доћи и долази бар до привременог, сезонског или повременог упослења, док је интелектуални радник без посла потпуно препуштен самоме себи и једном безнадежном, очајном и безизлазном положају. На крају, не треба заборавити, да је основни стуб државе и самоуправе њено чиновништво, а да је срж народа његова интелигенција .