Opštinske novine

Дим. Ј. Стојановић

Неколико социјалних проблема у Београду

У свима модерним државама, са развијеним друштвеним склопом, постоје и стварају се ииституције које олакшавају живот појединим редовима грађанства, а нарочито подмлатку, који, као што се зна, служи обнављању и умножавању становништва сваке државе. Код примитивних народа, где је живот једноставан и једнолик, сведен на најнужније радње за анимални живот, нема никаквих социјалних институција изван породичног и племенског склопа, нити има потребе за њих. У примитивном друштву је сав живот у породици и племену, и они се старају за сваку своју јединку.

Деца за време ручка у београдском обданишту

Међутим, у модерном друштву јединка је слободнија, није увек везана ни за породицу, ни за племе, него у многоме живи својим самосталним животом. Сем тога развијенији модерни начин живота и рада издиференцирао је друштво, па је многе и јединке и породице ставио у зависност социјалну и економску, а економски и пословни односи увеличавају и збијају насеља, погоршавајући здравствене и моралне услове за живот одраслих и за гајење и васпитање деце и младежи. Са диференцирањем друштва, са постанком економски слгабих и социјално зависних, са погоршањем здравствених и моралних услова за живот, јавила се потреба за социјалну службу и социјалне установе, које би

помогле не само оне социјалне незаштићене и економски слабе јединке и породице, него створиле боље услове живота и за јединке и породице економски независних грађана. И наше данашње друштво приближује се друштву западно-културних држава. И код нас, нарочито у градовима, врши се диференцирање и умножава се онај ред грађана и њихових породица, који падају на терет шире друштвене заједнице; и код нас се стварају многољудна и збијена насеља са свима штетним условима који их прате. Стога се и код нас, не из модернизма, нити из спорта, него из настале потребе, стварају поједине социјалне и комуналне институције и врше многе социјалне службе. Почето је најпре са установама за заштиту деце, и то деце сирочади, напуштене, без родитеља, па се прешло и на децу родитеља економски слабих, а већ се јавља потреба и за заштиту деце родитеља економски обезбеђених. И што је који град развијенији, што је његов живот и рад компликованији, у толико више има потреба за разне социјалне и културце институције које служе грађанству, Београд, може се рећи, предњачи у томе. Он је најмногољуднији град у земљи, са развијеном радиности. Београд као такав остаје стално привлачна тачка не само за радни свет, него и за све оне који траже какву помоћ. Овако умножавање београдског становништва и под условима, које Београд може данас да пружи, ствара се све већи број становника и породица, чији су живот и опстанак зависни од помоћи коју им друштво може да пружи. За заштиту београдске деце Овако стање изазвало је и у Београду је основан велики број социјалних институција добротворних, општинских и државних. Све оне имају пуне руке посла, све су савремене и на потребној висини, о чему нам сведоче мишљења страних филантропа и стручњака, који често посећују Београд и његове социјалне институције. У Београду физичку, моралну и материјалну заштиту деци и њиховим матерама пружају ове институције: