Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 413

редукцији, а да се то не одазове катастрофално и на животнн ниво њихових породица, и на квалитативни ниво саме комуналне службе, па и на сам привреднн живот Београда, у коме су државни и самоуправни службеници главни потрошачи. Укупан износ свих њихових принадлежности износи годишње око 81 милион динара. Ни редукција од по 10% — која би буквално парализовала службенике Београдске општине — не би могла да пружи више од максимум 9 милиона динара уштеде. Пет хиљада породица општинских органа били би тешко погођени, а финансиски ефекат не би био ни за шестину од онога што би се желело у буцету да смањи према притицању прихода! Још је најбеднији финансиски ефекат кад би се извело редуцирање плата службеника Београдске општине према платама државних службеника. Управо ту апсолутно никакве уштеде не би ни било. На овоме тврђењу морамо се мало више да задржимо јер оно руши једну одавна искристалисану фаму у београдском јавном животу, да су плате службеника Београдске општине исувише високе и да су те принадлежности далеко веће од принадлежности државних службеника. Колико је то далеко од истине и правог стања ствари, послужићемо се детаљним статистичким подацима, које је сада објективно средила данашња Управа Удружења особља Општине града Београда,*) из тих се података, између осталог, види и ово: На личне издатке намењено је 29,97% од укупног износа годишњих буџетских расхода; 54,96% т.ј. % ових личних расхода намењено је за исплату дневничара, званичника и служитеља, а само 25,9% тј. једна четвртина издаје се на плате чиновника. Од износа личних издатака највише отпада на принадлежности статутног особља, тј. особља чије су принадлежности регулисане одредбама Општинскога статута. На име принадлежности овога особља, како то показује преглед по буџету за 1933 годину, било је предвиђено у округлој цифри 42,300.000динара, или 41,60% од укупног износа личних издатака. На супрот принадлежности статутнога особља видимо огромну цифру личних издатака предвиђених за дневничаре и хонорарно особље које се по своме статусу не разликује од дневничара. За плате дневничара и хонорарног особља било је буџетом за 1933 годину предвиђено у округлој цифри 40,000.000.—• динара,

*) Управа Удружења особља О. г. Београда предала је Суду О. г. Б. свој обимни и детаљно образложени предлог по питању платних принадлежности О. г. Београда.

или 40% од укупних личних издатака. Међутим, ако би се принадлежности хонорарног особља и дневничара издвојиле из буџета личних издатака и показале тамо где би им било право место, а то је код материјалних пздатака, онда би стварно лични издаци, подразумевајући ту и одборничке награде, пензије, помоћи и накнаде за несретне случајеве, изнели 60,000.000.— динара, или у округлој цифри 18% целокупног буџета од 339,313.782.— динара. Ове бројке показују: да највећи део личних издатака иде на исплату радника и службеника запослених у општинским привредним предузећима јавног карактера, који чине платежне услуге грађанству, и то на плате баш оних који су социјално најмање обезбеђени, на плате радника... Потребно је показати висину просечних плата и то: 1) Ефективна просечна месечна плата: свих општинских' службеника, којих је 4722 на броју, је динара 1.541,34; 2) Просечна плата Статутом регулисаног службеника је динара 2.407,16; 3) Просечни месечни хонорар хонорарних службеника износи дннара 1.795,16; 4) ГТросечна дневница свих 2463 дневничара, динара 35,9. Сада упоредимо ове плате са платама државних службеника. Према државном буџету за 1933-34 годину и према прегледу бројног стања државних службеника, број државних службеника износи 207.130, са укупним принадлежностима од динара 4,932.261.246.Одавде се види: да Држава издаје на личне расходе 47,25% од годишњег износа буџета расхода, тј. скоро половину од свих својих буџетских издатака, док Београдска општина у ту исту сврху издаје нешто изнад четвртине буџета. Просечна месечна плата државног службеника износи месечно дин. 1.571,73, према динара 1.541,34, колико Општина плаћа свога активног службеника, што значи: да је просечна плата општинског службеника за 2% мања од просечне плате државног службеника. Средња месечна плата државног чиновника, званичника и служитеља, којих има 116.234, са укупним годишњим ефектом од динара 3,581.987.199.— износи 2,567,44 динара према динара 2.097,50, колико Београдска општина просечно плаћа чиновницима, званичницима и служитељима, што значи да је просечна плата чиновника, званичника и служитеља Београдске општине за 22% мања од његовог друга у државној служби. Да би ова статистика била потпуна, потребно је поредити и плате појединих службеничких категорија, те добити јаснију слику односа између плате државног слу-