Opštinske novine

Стр. 414

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

жбеника и плате службеника Београдске општине. На име: 1) Почетна плата државног чиновника са факултетском спремом, ожењеног и са 1 дететом, у месту I разреда скупоће износи дипара 2.195. — у служби Београдске општине она износи динара 2.182,50. 2) Почетна месечна плата чиновника са средњошколском спремом, ожењеног са 1 дететом у државној служби износи динара 1.930. — а у општиској служби дин. 1.839,16. 3) Почетна месечна плата државног чиновника без пуне средњошколске спреме, ожењеног и са 1 дететом, је дин. 1.730. —, у Београдској општини она је дин. 1.666,66. 4) Почетна месечна плата државног званичника, ожењеног са 1 дететом износи дин. 1.660. —, док је она у Општини дин. 1.500.—. 5) Почетна месечна плата служитеља у државној служби, у месту I разреда скупоће, ожењеног и са 1 дететом износи динара 1.290. —, а она је у Београдској општини дин. 1.333.Да би ово поређење обухватило апсолутно све случајеве, поредимо сем просечних плата највећег броја службеника још и плате високих државних чиновника са платама општинских чиновника одговарајућих квалификација и положаја. Тако: 1) Директор у Министарству финансија III положајне групе 1 степена, ожењен прима годишње динара 69.720.Финансиски директор Општине београдске прима динара 60.800. 2) Генрални инспектор за хигијену Министарства социјалне политике и народног здравље у III положајној групи 1 степена, са женом и двоје деце прима дин. 73.080.—, док директор Дирекције за социјал. и здравствено старање Београдске општине, који сем тога ужива највећу систематску плату од свих статутних чиновника Београдске општине, прима годишње динара 72.280.—. Из ових 6 упоредних података јасан је закључак: Да су данашње систематске плате чиновннка Београдске општине мање од одговарајућих плата њихових другова једнаких по квалифпкацијама и социјалном положају у државној служби." * * * По нашем мишљењу лек тешком стању наших комуналних финансија не лежи тамо где се он непрекидно тражи. Он најмање лежи у редукцији каква се са многих страна предлаже, било ма у којој форми, која није социјално праведна и која не пружа озбиљне финансиске ефекте. Лек лежи у многобројним финансиским реформама, како система извора прихода

(на пр. увођење прогресивних и социјалних приреза, на вишак вредности имања итд.), тако и система расхода (конверзија дугова, смањивање ануитета, који односе 50% буџета, рационализација комуналне администрације и економске службе итд.). Али да се тренутно задржимо само на персоналним издатцима Београдске општине. Они су претешки, око сто милиона динара, као што је и број од близу 5000 службеника превелик. Тежина ситуације захтева пуну беспристрасност и искреност. Београдска општина још од пре пола века расправља своје чиновничко питање али оно је из године у годину све теже. Нарочито у току последњих година, под притиском кризе и неупослености, Београдска општина није могла да се одупре навали непотребног чиновништва и кроз капиџик личних веза, из политичког атара или пријатељског севапа ушла је у службу Београдске општине за ових десетак година читава мала армија сувишног и прекобројног чиновништва. То је истина, као што је истина да отпуштања службеника ан мас претставља у овим временима један социјалан грех исто толико колико и један тежак комунални проблем. Али је исто тако у интересу саме комуналне службе неопходно потребна једна морална и пословна селекција тога набацаног и нерегулисаног особља. Од 5000 службеника, Београдска општина има статутно регулисаних и везаних дефинитивно својом будућношћу за комуналну службу престонице нешто око 631 чиновника и 1246 званичника и службеника. Осталих 3000 нерегулисаних службеника — међу којима такође има одличних, често и најбољих службеника, морају претрпети једну селекцију својих редова, једну дубоку дестилацију, поштену, корисну, али и безобзирну. Говоримо искрено. Тешко је одличном и пожртвованом комуналном чиновнику, који је сав свој живот посветио марљивом раду, да гледа поред себе људе, који као по праву наслеђа и мирне савести, од своје службе праве синекуре, од општинске имовине апанажу и стално не раде, не долазе у канцеларију, а и уколико дођу цинизмом и саботажом само сметају правилном раду оних, који свој посао врше са идеализмом и преданошћу. Ми смо већ подвукли да редукција плата уопште није никакво реално сретство уштеда. Ако је она по једном општем проценту, без аритметичке прогресије, она онда погађа подједнако све из реда, и оне који нешто имају и оне који ништа немају. Сви су у истој мери жртве. Та је редукција неправедна. Ако се чиновницима општинским узме од плате мало, не постиже се апсолутно никакав финансиски ефекат; ако им се узме много, релативно много, онда се тешко погађају хи-