Opštinske novine

Стр. 230

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

3 Кратка питања нису стављана. 4 Код тачке: „Предлог буџета за 1934/35 годину", претседник г. Петровић прочитао је предлог и експозе Суда, па је затим дао реч известиоцу Буџетског одбора, одборнику г. Божидару Вукашиновићу. Одборник г. Божидар Вукашиновић потсетио је Одбор да је крајем прошле године одређено дванаест одборника, и то по два одборника за сваку дирекцију, да прегледају и ревидирају буџете појединих одељења и дирекција Општине. Одређени одборници прегледали су и испитали буџет сваке дирекције, па се онда састао пленум Буџетског одбора, пред којим су одборници подносили извештаје о буџетима општинских дирекција и одељења. Рад Буџетског одбора трајао је дуже времена и често се продужавао дубоко у ноћ. Буџетски одбор је савесно, свестрано и темељно подвргао испитивању предлог буџета који му је Суд поднео. Предвиђени приходи у овоме буџету базирани су на цифри остварених прихода у 1933 години. Према приходима удешавани су и расходи по овоме буџету. Тако је, Буџетски одбор у сарадњи са Судом успео да уравнотежи овај буџет и да да колико је то могуће више једно реално предвиђање општинских прихода и расхода. Код личних издатака може се добити утисак да има нових службеничких места. То долази отуда што се у току 1933 године показала потреба, услед проширења пијаца, враћања на снагу старе трошаринске тарифе итд., да се постави извеетан број нових службеника. Сви су ти службеници исплаћивани из једне буџетске партије и" деташовани на рад у поједина одељења и дирекције. У овој години ти службеници предвиђени су у буџету у оној дирекцији где стварно раде. Према томе за 1934 годину није предвиђено ни једно ново место, него је све остало онако како је било у 1933 години. Буџетски одбор није се држао уобичајене праксе, да само смањује буџет. Он је тачно испитивао потребе појединих општинских служби и повећавао кредите тамо, где се за то указивала потреба. Исто онако као што је детаљно и марљиво проучио расходе и приходе Општине београдске, тако је свестрано и пажљиво прегледао и формулисао финансиска овлашћења уз овај буџет. У поменутим овлашћењима Буџетски одбор је предвидео одредбу, да се расходи имају чинити у границама остварених прихода. Ако се та одредба буде поштовала, може се сигурно очекивати да се ова буџетска година неће завршити дефицитом. На основу свега тога извеетилац г. Вукашиновић у име Буџетског одбора предлаже

општинском пленуму да прими предложени буџет. Оборник г. Јован Гавриловић истиче да је садашња Општинска управа, приликом ступања на дужност, пропустила прилику да подвуче и изложи дотадашњи рад ранијих Олштинских управа и да право стање ствари изнесе пред своје грађане. Зато неки противници покушавају да од тога праве свој политички капитал, али без успеха. Ова Општинска управа није се обазирала на клевете које су јој упућиване, пошто је у своме раду испитивала своју савест и била увек мирна, јер је радила правилно и поштено. Ова Општинска управа загекла је око 650 милиона динара дугова. У време нашег доласка на чело Београдске општине пада и привредна криза, која је почела да потреса Београд и његове грађане. Наша Општинска управа дошла је онда, када су почели да опадају не само општински него и приходи државни и приходи грађана. И поред тако тешког финансијског стања у коме се налази Беогад и његова привреда, ова Општинска управа успела је да Општину не задужује више, него је направила један велики напор да је што је могуће више раздужи. Из својих редовних прихода ова општинска управа исплатила је на име ануитета по зајмовима у 1932 години 114,362.712.— динара, а у 1933 години и поред велике кризе, динара 112,726.307.—. И другим својим обавезама Општина је одговарала уредно, трудећи се да буде ликвидна. Ова општинска управа може да буде потпуно задовољна својим радом за протекли период времена, јер је савесно вршила своје дужности у Општини београдској. Изјављује да ће гласати за буџет. Одборник г. др. Фридрих Попс истиче да је овај буџет смањен према прошлогодишњем близу 20 милиона динара. То преставља напредак у смислу смањења општинских издатака и олакшања терета београдским грађанима. Ипак, сматра да је у овом буџету требало учинити још веће уштеде, с обзиром на тешке финансијске прилике. Редукцију издатака требало је спровести нарочито у погледу принадлежности општинских чиновника и службеника. Наводи случај Техничке дирекције у којој данас има више инжењера него онда када су општински радови били у пуном јеку. Похвално је што општински Суд води рачуна о положају чиновника у данашњим тешким временима и његове принадлежности не смањује у већој мери. Али с друге стране на овај проблем мора се мислити и у његово решење ући. Замера што су позиције за помоћи културним и социјалним институцијама Београда смањене. Принцип штедње није требало применити када су у питању установе које врше један део функција саме Општине. Суд је тре-