Opštinske novine

Стр. 694

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

је претпоставио Част Народа животу, и Слободу ропству. Краљ Петар I, Велики Ослободилац, већ изнемогао и остарео пренео је Краљевску власт на Престолонаследника Александра. И, 11 (24) јуна 1914 год. издао је Указ: „Моме драгоме Народу, Пошто сам болешћу спре^ен неко време вршити Своју Краљевску Власт, то наређујем да на оснству чл. 69 Устава, док траје Моје лечење, у име Моје влада Престолонаследник Александар." Петар с. р. Престолонаследник Александар постаје Регент, а у исто време и Врховни Командант Српске војске. Ситуација је била заиста тешка. За старе и прекаљене војсковође била би мучна, а

Престолонаследнику Александру тада беше још непуних 26 година; па ипак Он је умео да одговори'са достојанством Своме позиву и да схвати Своју улогу. Врховни Командант Пр еетолон а с л е дник Александар, пошто је као Регент упутио телеграм Руском цару-Николи II, којим Га је молио да узме што пре у заштиту Србију и, пошто је упутио прокламацију Српском народу о објави рата Аустроугарској, трупама издаје наредбу: „Јунаци, Највећи и заклети неприј.атељ наше државе и нашега народа изненада и без икаквог разлога насрнуо је бесомучно на нашу част и на наш живот. Аустрија, незајажљиви наш северни сусед, већ је нагомилала војску и учинила више покушај.а, да пређе нашу северну границу и да пороби нашу дивну Отаџбину.

Њој као да је било мало, што смо ми морали годинама мирно да слушамо јауке милиона наше браће, који су до нас допирали из Бооне и Херцеговине, из Баната и Бачке, из Хрватске, Славсшије, Срема и нашега мора, кршне Далмације. Сада је затражила највише, тражи нашу главу, нашу независност, живот и част Србије. Јунаци, После сјајних успеха нашег оружја 1912 и 1913 године и државних тековина које нам је признала цела Европа закљученим миром у Букурешту Ја сам најискреније желео, да се Србија и Моји драги ратницц у миру одморе и окрепе од силних ратних напора!, уживајући у тековинама својих победа. И, зато је Србија била готова, да се на миран начин објасни и споразуме са Аустро-Угарском о свима спорним питањима. Али се, нажалост, одмах увидело, да Аустрија не иде на то, да с нама преговара. Чак

и да смо испунили њене захтеве, она је била решила, да нас нападне, да нас понизи и да нас убије. Зато су ти срамни захтеви Аустрије морали добити достсејан одговор. Ја сам их са презрењем одбио, уверен да ћете сви ви ту срамоту, која је имала паети на нас, бацити у лице ономе, који је покушао, да њоме умрља сјај и . славу нашега оружја. Стога сам вас и позвао у ово радно доба, да под нашим победонооним заставама, и ако још уморни од скорашњих наших победа, станете опет «а браник Отодбине. Саопштење које вам сада чиним, јесте објава рата Аустрији. На оружје моји дични Соколи! Јунаци! Ви ћете имати да се борите са једним нр пријатељем који никад није имао ни ратне среће, нити војничких победа! Ја ћу вам бити Брховни Командант Ми смо се прошле године великим делом упознали у бојној ватри. И Ја сам се на Куманову, Битољу и на Брегалници са поносом дивио