Opštinske novine

А. Б. Херенда Незапосленост у Веограду у зиму и у лего 1934 године

Београд је град радника и чиновника. Од свих привредно-активних становника Београда, чиновника (са пензионерима) и радника има укупно око 90.000, или 78,2%. Ма да, с обзиром на своју слабо развијену индустрију, Београд није град типично раднички, као велики индустријски центри Европе и Америке, ипак радништво претставља најјачу групу привредно-активних Београђана. Радника има у Београду у округлој цифри 60.000. После радника долази одмах чиновништво (државно, самоуправно, приватно и пензионери) са око 30.000. Радништво у Београду Дакле, само радништво претставља скоро половину привредно активног становништва Београда. Полазећи са те чињенице, мора се схватити и важност извесних радничких питања у Београду, као што су на првом месту питања запослености и наднице, јер је то проблем не само оних 60.000 радника, него са економске тачке оних још 30.000 трговаца, занатлија и привредника, који живе од чиновничких плата и радничких надница, а са социјалне тачке проблем' још оних бар 100.000 чланова радничких породица, који живе од прихода радничких. Ма да је наша земља уопште, као пољопривредна, ограничено осетила директан ударац незапослености у упоређењу са осталим претежно индустријским земљама, ипак се тај ударац врло јако осетио у Београду и Ихмао је тешке реперкусије на његов привредни живот, поред исто тако тешких реперкусија у здравственом и моралном погледу. Прошле зиме незапосленост се у Београду осетила врло јако. Крајем прошле зиме (април месец) бележило се у Београду незапослених радника просечно 22,7%. Према општем броју становника незапосленост је у Београду износила 5,8%, а према броју становника способних за привређивање 12,2%. Другим речима, на 8 становника способних за привређивање био је један без посла, а на пет радника један без посла. Наравно да је тај велики број незапослених и њихових породица морао да падне на

терет заједнице, тј. београдског грађанства. Основано је више кујни за бесплатну исхрану незапослених. Београдска општина пружила је помоћ у огреву. Тако, на директан начин, успело се да се тај велики број бедом захваћених грађана и њихових породица одржи преко зиме. Али, не улазећи у материјалне жртве које су учињене за њихову исхрану, још тежи је био факат, што од њих, онеспособљених за потрошњу, није могло бити у привредном животу никакве користи. Док је са социјалне тачке најтежа беда која погађа незапосленога и његову породицу, са економске тачке је најтеже његово онеспособљење као потрошача. Лето није донело запослење Са великим надама очекивало се да зима прође, да наступи тако звана „сезона", са отварањем сезонских и теренских летњих радова. Постојала је нада, да ће ту успети да се запосли бар највећи део незапослених. Сада, пошто смо прикупили све податке о кретању незапослености у Београду у току прошлог лета, тј. у тако званој „сезони", у могућности смо да видимо, да стање није било баш тако утешно. У средини прошле зиме, у јануару месецу 1934 године, Јавна берза рада у Београду забележила је 11.977 незапослених, а у току тога месеца попуњено је свега 410 места. У средини летње сезоне, тј. у јулу месецу 1934 године, забележила је 11.541 незапослених са 719 попуњених места у томе месецу. Према томе, у јануару месецу прошле године било је у Београду незапослених раднпка 20%, односно сваки пети. Од тога броја у томе месецу попунили су места свега њих 3,4%. У јулу месецу прошле године општа незапосленост у Београду износила је 19,2%, дакле ни за пун 1 % мање него ли у јануару, а места су попуњена свега 6,2%. По струкама и гранама рада незапосленост је доста лавирала. Незапосленост и попуњена места у јануару и у јулу прошле године показаће нам наше следеће табеле Бр. I и Бр. II.