Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 49

саобраћаја, што знатно повећава расходе експлоатације код железница. Из разлога, да се локалне теретне станице ослободе од унутарње маневарске службе ранжирања и склапања возова, да се ранжирна служба у њима сведе .на најмању меру, и да се оне задрже за локалне потребе пријема и издавања робе, као и да се формирање и упућивање возова што брже спроведе и са најмање трошкова експлоатације, треба градити ранжирну станицу код Кнежевца, која ће примити на себе целокупну организацију теретног саобраћаја у Београдском чвору. Реконструкција Савског моста и теретна станица 0,76 м. Према нашем пројекту, изградња чвора дели се на две временске периоде и то у току следећих пет година изграђује се део чвора, који ће задовољити саобраћајне потребе у току следећих 20 година или за развој и пораст Београда од х /2 милиона становника. Други део чвора се изграђује после 20 год. за потребе будућег Београда у току даљих 30 година или за развој Београда и његов пораст до 1 мил. становника. У нашем ранијем чланку је било изнето: „За сада не налазимо, да има потребе реконструкције постојећег моста", .што се односи на први период изградње чвора а не да уопште није потребно реконструисати Савски мост како се то у одговору износи. У одговору на наш чланак је изнето у прилог потребе дуплирања постојећег Савског моста ово: „Један обичан аксидан може прекинути саобраћај на тој прузи односно саобраћај између две половине државе". Реконструкцијом тога моста у мост за два колосека место једног сада не доприноси се много да се тај аксидан отклони или избегне. У ранијем чланку смо изнели, да нема потребе за премештање постојеће теретне станице узаног колосека код Мостара и да је њен садањи положај повољан како за истовар и утовар робе из вароши тако исто и за претовар. Рушење и уклањање великог броја железничких зграда на простору код Мостара, које су од велике железничке потребе, захтева велике трошкове грађења и експропријације за њихову поновну изградњу. У одговору на наш ранији чланак је изнето, да та станица није претоварна већ само теретна станица, преко које „престоница добија везу са целокупном мрежом узаног колосека у државној експлоатацији од 2000 км". За сада је претовар на тој станици незнатан, али не треба испустити из вида, да се целокупна мрежа нормалног колосека Банатских железница са изградњом пруге Београд—Панчево везује у тој станици са мрежом узаног колосека од 2000 км. те ће тада

и претовар бити знатно већи него што је данас. По свима правилима и саобраћајним потребама теретна станица узаног колосека се поставља ради истовара и претвора поред теретне станице нормалног колосека. Свако претходно одвајање вагона за претовар од вагона за истовар а има и таквих вагона, који садрже и претовар и истовар, захтева ранжирање теретних возова на претходним станицама (за чије грађење према садањем стању нема потребе) што ће утицати на повећање саобраћајних трошкова. На крају одговора на наш ранији објављени чланак је изнето: „Ми тврдо верујемо, да би надлежни радо прихватили сваки предлог, који би дао боље решење од оног усвојеног, али се такав један предлог није појавио, нити има изгледа да ће се уопшге појавити". Из начина писања у одговору на наш ранији чланак се не види добра жеља за сарадњу и других стручњака, на једном важном саобраћајном проблему, чије решење је од великог значаја по будући развој престонице. То се види још из тога, да при изради објављеног пројекта није позиван нити учествовао стручни преставник Општине Београдске како се то у ранијим пројектима радило. Напротив, многи стручњаци, који су раније сарађивали на томе питању су одстрањени и тако се дошло у врло кратком времену до једног решења, које потпуно не задовољава како садање тако ни будуће саобраћајне потребе града Београда. На крају одговора је изнето за објављено решење: „Оно је једино могуће с обзиром на данашњу ситуацију Београда и с обзиром на суму, коју можемо за то издати". Не смеју се ради ове или оне суме (то треба испитати) занемарити саобраћајне потребе и интереси Општине београдске. Није решење Београдског чвора искључиво железничко питање, које треба да решавају једино железнички стручњаци. Да би се дошло до најбољег решења Београдског железничког чвора, потребно је образовати једну ширу стручну комисију, у коју би ушли технички и привредни преставници Општине Веоградске, преставници привредних комора (Инжињерских, Индустриских, Трговачких) у Београду, преставници саобраћајне службе и грађења железница, преставници технике у Београду и Загребу и други познати стручњаци, који би имали задатак да проуче све пројекте, почев од оног из 1924 год. који је унет у Генералном плану Београда, па све до објављеног пројекта, као и остале пројекте, који су се доцније појавили и тако путем наших најбољих привредних и стручних снага дође до најповољнијег решења железничког чвора у Београду. Тим путем ћемо доћи до једино могућег и најбољег решења Београдског чвора. 6*