Opštinske novine

Стр. 62

ча

јтнични разред

1932 год.

1933 год,

до 8.—

7.167

7.456

до 9.60

118

до 11.60

717

1.053

до 14 —

■2.246

2.740

до 16.80

2.192

8,521

до 20.—

5.225

6 653

VII

до 24.—

4.102

4.698

VIII

до 28.80

6.989

6.746

до 34.—

9.317

9 191

до 40.—

9.778

7.267

до 48 —

5.438

4.037

XII

изнад 48.—

17.237

12.362

Као што се випи, у 1933 години опао је највише ^ ој високих нзгтнипа. т. • оних изнад 48.— динара, од 7.237 на 12.3В2. Али 11 .го тако опао је и бпој надница с~ 40.— до 48.— динара, од 34.— до 40.— динапа и о ! 40 п--. 04 — динаоа. Повећан је напоотив бпоЈ радника са малим надницама, и то почевши од 9.60 линапа дневно. па до највише 24.— дин. лневно. Колике су радничке наднице у Београду воло нам лепо илустпује једна анкета пишчева v пазним ппедузећима у Београду. v 1934 години (јануао м°сец). а ппема податпима које су лали сами погполавпи. Г. Боглан Крекић израдип је компапапију коетања надница између година 1931, 1939 1933 и 1934. Уз-имајући компараиију измећу 1932 и 1934 годичр . видимо следеће стање: Од свих палника упослених, са надницом преко 40.— динара било је у Београду: 1. У јечној месарници — 1932 године 34.92%, а 1934 г. 32.81%. 2. У јелној пекарници — 1932 године 32,30%, а 1934 г 7,41%. 3. У лпугој пекарници — 1932 године 27,58%, а 1934 г. 26.67%. 4. У 1 'едној пивари — 1932 године 37,86%, а 1934 годиче 27.77% 5. У 1 'едном стоваоишту пива — 1932 године 45%. а 1934 године 21,43%. 6. У 1'елном хотелу — 1932 године 53,85%, а 1934 годичр 27.27%. 7. У једно! мануфактупној радњи — 1932 године 46,78%. а 1934 гп-, ЧИ е 28,13%. 8 У јелном бродарском друштву — 1932 године 69,18%. а 1934 године 38.18%. 9. У ?елчо( столарско! падионици — 1932 године 65,05%, а 1934 године 12,90% 10. У дедно? штампарији — 1932 године 87,51%, а 1934 године 92,45%. 11. У једно1 ливници — 1932 године 16,67%, а 1934 године 20%. 12. У 1"елно1 радионипи шешира — 1932 године 36,36%, а 1934 голине 31,25%. 13. У 1*едно1 браварској радионици — 1932 године 38,23%, а 1934 године 3.45%. 14. У једном предузећу за гралњу мостова 1932 године 30,43%. а 1934 године 25,64%. 15. У голној Љабрици тканина и гајтана — 1932 године 13,27%. а 1934 године 16,55%. 16. У јелној фабричи тпикотаже — 1932 године 20,41%, а 1934 године 10,57%. 17 У једној Фабоици кожа — 1932 године 37,35%, а 1934 године 34,38%, а од ових ни један изнад 48.динаоа. 18. У једној фабоици обуће — 1932 године 50,44%, а 1934 године 28,33%. Нагло опадање надница Као што се види, број радника са надницом изнад 40.— динара опао је, и то врло знатно, готово у свима горе наведеним предузећима. Изузетак чини само штамиарија, где се наднице одржавају захваљу.јући јакој организацији и солидарности графичких радника. Исто тако чине незнатан изузетак једна ливница и једна фабрика тканина и гајтана. Али, не треба заборавити да је ту уопште број радника са надницом изнад 40. —динара врло мали, јер у лив-

— КРОГРА П СКР НОВИНЕ нини износи све>га 20%. а V фабрици тканина 16.55%. У истој пак ливници упослен је невероватан проценат од 56% „шегрта", са надницом до највише 8.динапа. У најнижу радничку надницу, испод 8.— динара дневно. долазе редстчо шегрти, а и тоебали би да буду само тпегрти. Мећу тт -тм. сада ту има и читава маса одраслих радника. Према статистици, са наднином испод 8.— линара било 1*е упослено равно 17.174 радника у добу од 19 до 52 године старости и Још ^еколико стотина изнад 52 године старости! У вези са палом надница 1'е и све веће упославање жена у индустри.ш. .јер је женска радна снага знатно јевтинија од мушке. У односу запослених жена и мутпкараца, са надницом од 8 ло 9 60 динаоа има 58.11% жена, са надниппм до 11.60 линаоа 64.96% жена, са налницом до 14.58 тинаоа 12% жена, са надницом до 16.80 динаоа 52,53% ж<»на. Из очога се најбоље вили. да се женама на1чешће плаћа надница која се креће од 8 до свег« 16.80 динаоа дневно. Поред овако малих налница. све чешМ су случајеви закидања заоаћених надница. Београдска Радничка комооа v своме извептта iv за шест месеци ове године износи, ла се код ње" 2.648 ралника жалило на закичуте надниче у износу од 2.006.641.линапа г>™ иега је она успела ла наплати гвега динара 603.532.—, дакле свега нешто више од једне четвртине. Исто тако појавила се поакса, да се, обично преко новинских огласа. тоаже рапници, а нарочито намештенини. ,.на пробу". Ти људи оаде чак и месец дана потпуно брсплатно, а онда бивају отпуштени као ..неспособни", док се на њихова места упославају нови бесплатни намештеници, узети такође ,,на пробу". Пред Радничком комором у Земуну био 1е један спор, где је послолавац — инлустоијалац тврлио, да се са св010м радницом Сиспол 14 голина") погодио, после четворомесечне бесплатне пробе, да ради са дневнипом од 40 паоа дневно! На1гоои су случајеви, кала се од радника — намештеника, да би добио упослење, тоажи још да унесе извесчу суму нована. као кауцију, или гарантију. Реловно се ту ради о поелузећима, која би живела тачно толико. колико би дотицао унесени новац. Наднице и намирнице Истина је, да нису пале само радничке наднице, него и цене намирница. Тај пад намирница ипак није V стању да изпавна пад радничких надница. У ствари, знатан је био само пад пољопривредних производа, а не и индустриских производа. Пад цена од јануара 1933 до јануара 1934 године био је: за производе које сељак продаје од 98 на 68 поена (у злату), а за п-отребе које сељак купује од 140 иа 160 поена. Наднице и плате пале су испод цена животних намирница. Од децембра 1930 до децембра 1933 године разлика је у платама за 20,63%, а у ценама месечних тоопткова за 18,61%. У индустрији плате су пале за 24,28%, а цене животних потреба за 18,61%. У јавно-корисним предузећима разлика износи на платама 20,50%, а на ценама животних потреба 18,61%. Реалне наднице и плате су данас мање него што су биле 1930 године. То значи да за своју надницу и плату радници и намештеници нису данас у стању да набаве оне животне намирнице, које су могли да набаве 1930 године. Падом надница и плата радници и намештеници постају неспособни као купци намирница, у које спадају како аграрни, тако и индустриски производи. Према евиденцији Средишњег уреда за осигурање радника, радничке наднице износиле су у Југославији 1930 године преко пет милијарди динара годишње, а 1933 године свега нешто преко једне и по мили.јарде динара.