Opštinske novine

Стр. 138

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Француског штедишу треба учити да троши Француски народ познат је са своје економичности и штедљивости. Та његова особина јесте једна од главних чињеница моћи француске државе. Сад је настало доба да се на тога француског штедишу чине ватрени апели да троши, да троши што више. Треба да троши из друштвене солидарности, јер, каже му се, постоји једна веза, једна подударност интереса између предузећа високог луксуза (ресторана, позоришта, кабареа) и оних који раде; постоји веза између кројача из улице де ла Пе, и скромне шнајдерке са периферије. Велики салони спустили су цене својој роби и упућују апеле на свет да га убеде да треба да се врати елеганцији, да се често облачи за излаз, да посећује првоклаоне установе, јер се тиме доприноси да добије посла она радна класа о чијим интересима сви треба да воде рачуна. Треба помоћи генералштаб укуса и луксуза Данашње прилике погађају тешко онај генералштаб укуса и луксуза који је и стекао репутацију у Паризу. И Парижани се спремају да учине што до њих стоји да спасу од пропасти та чувена имена која су допринела да Париз учине славним; и Париз се тога сећа и са своје стране хоће да се сад позабави њиховим невољама и да им притекне у помоћ. Пре свега одбор париске општине мисли да узме на себе водећу улогу у погледу утврђивања програма неопходних свечаности и ставља ће се на чело свих покрета који ће вратити Паризу репутацију женске и мушке елеганције, репутацију „шика", који је и пронађен од Француза. Исто тако обраћена је пажња на високе таксе на све врсте забава, које гуше власнике и доводе до затварања многих предузећа. Трговине луксузним артиклима, биоскопи, позоришта и музик-холови биће растерећени, јер се увиђа да је боље да таксе сноси већи број предузећа, него очекивати приходе од неостварљиво високих ставова. „Мравињак веселости и елеганције" За наступајућу сезону спрема се читав низ свечаности, изложби, разних спортских манифестација и конкурса елеганције. Напунити ресторане и хотеле, запослити свет. Направитк од Париза мравињак веселости и елеганганције, почевши од мале кафане до велике модне куће, од великих јувелирских радњи до малих ноћних кабареа, то су пароле са којима се полази у борбу. Прошле године Венеција је приредила извођење Шекспировог „Млетачког трговца,, и показала шта се све може дати у позоришној уметности када се комади играју у природном историском декору. И Французи су се сетили шта би све могли извући када би у елитне сврхе употребили Версаљ, Фонтенебло, Шантили или Малмезон.

У смелости замисли отишло се чак дотле да се кроз сред Париза приреде аутомобилске трке. По угледу на Монако и Виши, Париз ће такође добити своју годишњу трку. Аутомобилска тркачка стаза: Јелисејска поља, мост де ла Конкорд, ке Дорсеј, Инвалиди. Било је много дискусије око тога, да ли ће се такве трке моћи одржати у потпуној безбедности, па се нашло да ће моћи. Изложбе, изложбе.,. Читаз низ изложби треба да привуче странце. Прво ће се приредити изложба скупоцених колекција музеја из Гренобла. У мају и јуну у Пти Палеу биће изложба италијанске уметности 19 и 20 веКа. Приликом прославе дана смрти великог песника Виктора Ига, у пролеће, биће изложба свих његових ствари. Како се 1937 године приређује великка Светска изложба, предвиђа се да се на њој приреди и изложба уметничких дела која глорификују рад. Сва уметничка дела из разних, многобројних париских музеја, која имају везе са радом била би сконцентрисана на једном месту. А као новину у целом свету уопште Париз треба да добије и музеј историје рада, који би претста,вљао првокласну атракцију, а исто тако лепу лекцију из уметности инспирисане радом. Историја рада је једна од најважнијих грана опште људске историје. Више него историја краљева, религија и ратова, она сачињава најбитнији део људске историје. Тако ће се Париз обогатити још једним музејом, поред већ толиких који постоје (преко педесет). Сам Лувр претставља вредност двадесет првокласних музеја. Помоћ позориштима Париска позоришта претстављају велику привлачност за странце и није чудо да је и њима у овом крсташком походу против кризе поклоњена велика пажња и што се настојава да она, свима могућим сретствима, сачувају своју привлачну моћ. Поре/:; државне, велики број париских позоришта ужива и општинску субвенцију. Тако Опера има близу 2 милиона динара субвенције; Операкомик око 1,200.000, Комеди Франсез око 1 милион, Одеон око 600.000 дин. итд. Сума тих општинских субвенција разним позориштима износи преко 6,5 милиона динара. Тако се на све стране ради, планира да се Паризу врати место које до скоро заузимао, да он поново постане средиште сјаја, духа, веселости и моде. То је не само питање престижа, већ и питање опстанка многих грана француске индустрије и питање хлеба многих породица града Париза. : I Ч I ' : | љ. н.

Власник: Градско поглаварство града Београда. — Уредник: Слободан Ж. Видаковић, шеф одељка 8* штампу ГПГБ. Косовска 39 — Штампарија Драг, Грегорића, Страхињића Бана 75. — Веоград