Opštinske novine

БЕОГ РАДСКЕ НОВИБЕ

Стр. 143

Дакле, за 64 године вредност овог плаца порасла је, услед наглог насељавања и напорног рада друштва односно општине и државе, од 20 долара на 1,250.000 долара. У години 1830 могао се, вели Дамашке, купити овај плац за 13 обичних надница, док је после 64 године требало за исти рад 1000 година. Ако узмемо аналого томе један плац у Београду на Славији од 500 кв. м., који је 1889 године, према г. Главнићу, коштао 100 динара, тај исти плац тешко да би се могао данас добити за 5—600.000 динара, а то значи да му је вредност у року од 40 година, узимајући у обзир вредност данашњег новца, порасла 5—600 пута. Када је покојни Макензије, чије је име Општина београдска непијететно избрисала|из именика београдских улица, иарцелисао Грантовац и на истим парцелама подизао куће, продавао 'је плац и зграду по 3—7000 динара, а данас ти исти објекти рачунајући вредност новца у злату, вреде по 50—100.000 зл. динара. Прираштај вредности земљишта у току времена несумњиво је огроман. 1 ај прираштај је дошао једним малим делом од личног рада и капитала сопственика, а у главном он је ререзултат заједничког-социјалног рада и капитала, било државног или комуналног, који су изградњом од стране Општине и државе уложени. Социјални рад и капитал који је изградњом железничких и паробродских линија, модерних улица и спровођењем канализације, водово ;а, трамваја итд., уложен, повишава у м ;но10 већој мери вредности дотичног земл>ишта, него што је количина уложеног приватног рада и капитала. Из тога фонда повећане вредности, који припада приватним оопственицима, треба да заједница — општина добије бар интерес од те повишене вредности, како би могла новом изградњом и новим улагањем капитала побољшати опште културне и санитетске прилике града, а тиме придонела и новом повишењу вредности земљишта. У томе лежи обострани интерес како приватних сопственика, тако и социјалне заједнице, која обухвата не само сопственике већ и остале становнике — несопственике земљишта. Ако услед изградње улице, канализације, водовода и спровођења трамваја једно имање скочиу вредности од, рецимо, 200.000.динара на 250.000,— динара, онда је неопохдно потребно да сопственик на повишену вредност од 50.000.— динара плаћа заједници бар један минимални интерес, како би заједница из тих сретстава могла предузети нове изгради»е и ново побољшавање прилика. Оно, што се од приватних сопственика у том виду одузме, враћа им се у виду новог повишавања вредности земљишта. Под нормалним околностима пораст вредности земљишта у једном граду је огроман, и ако се све новом и новом изградњом ствара посао и запослење огромних маса радника, онда је пораст вредности

земљишта скоро бескрајан. Београд је, због својих слабих финансиских сретстава, засад, дошао до крајње границе могућности даљб изградње. Садашња финансиска сретства су му недовољна. Београд је на основу задужења добио нов интензиван живот, а сретства за подмирење и одржавање тога живота су остала екстензивна. Београд се изградио путем зајмова, али садашња финансиска сретства нису довољна да исплате и ту Досадашњу изградњу његову, а већ о неким новим, већих размера, радовима не може бити ни речи. А да у Београду има много што-шта да се изграђује о томе нема сумње. Најзад, и одржавање Београда на садашњем нивоу изискује много новчаних сретстава. Данас су, услед кризе, ^сзи иослова у застоју. Рада има мало, а треба да се ради много, Читаве војске неупослених падају као тежак камен на терет општине. Да се посао оживи могуће је само новим напорима. Боље је тај напор учинити и дати посла незапосленима, него их беспослене издржавати. Нерад је извор свију зала, а рад ствара и боље људе, и боље прилике. Није потребно истицати, од колике би користи био рад и упослење људи по опште културне, привредне и моралне интересе нашег народа и наше државе. III После овог момента прираштаја вредности земљишта у градовима, а специјално у Београду, треба да се позабавимо и другим моментом —;земљишном рентом, која( је у ствари саставни део оног првог и непосредно је зависна од њега. Земљишна рента је двојака: градска и сеоска. Основни појам земљишне ренте је онај принос, који једно земљиште даје само по себи, без икаквог улагања рада и капитала од стране сопственика. Кад се од општег приноса једног земљишта одбије уложени капитал у зграде, ограде, канале, дренажу и т. сл., као и рад самог сопственика и његових помагача, онда је онај преостатак, ако га има, чиста земљишна рента. По чувеном енглескомцекономисти Рикарду, земљишна рента се појављује: 1) при неједнакости плодности различитих земљишта тј. уколико је једно земљиште плодније даће и већу ренту; 2) при неједнакости близине до саобраћајних линија или већих потрошачких насеља и градова, и 3) при неједнакости уложених капитала у земљи тј. уколико је више капитала уложено у једно земљиште, даће, до извеене границе, и већу ренту. То је општи појам Рикардове теорије о земљишној ренти, коју је он извео из теорије о подели добара а која је његова творевина. Пре њега 1 |је главно питање у политичкој економији било производња добара. Г лавна три.