Opštinske novine

Стр. 142

БЕОГ РАДСКЕ НОВИНЕ

наша заједаица, у то земљиште уложила. Шта да кажемо о ,,Дедињу", где је парцелациона банка продавала плацеве по 50 до 75 динара (а она га платила највише по 10 динара), а чим је почео да се подиже Краљев двор, имања су почела нагло^да скачу у вредности, тако да данас после лепо изграђених путева, спровођења водовода и електрике ово наше лепо предграђе добило је толико у вредности, да се данас ретко може купити који плац испод 300 до 400 динара по 1 кр. м. То имање је дотична парецлациона банка купила као обрадиво земљиште и на њему је још до 1924 године кукуруз и пшеница сејана. Давно је прошло за Београд време, када је Кнез Милош натеривао батином људе, да око данашњих Теразија и око хотел „Лондона" плотовима и проштацима заграђују слободно земљиште, још ни од кога не заузето. Земља је била слободна, није коштала ништа, само је требало уложити рад и „капитал", да семсто најпримитивнијим сретствима загради и на тај начин формирају „улице". Причали су старији 'људи да је један сељак-досељеник у једном селу код Смедерева трампио 5 хектара ораће земље за један добар пиштољ, и при томе су се људи у селу смејали овоме друтом, што се преварио те дао тако добар пиштољ за земљу крај толиких других слободних површина. Насељавањем, радом и улагањем капитала земља је све више скакала у вредности. У великим градским насељима вредност земљишта скаче)првенствено услед ГустоТ насељавања и услед уложеног рада и капитала, који заједница одн. опгитина у то земљиште улаже. Земљиште на „Дедињу'' једва је издржавало своје'раније сопственике и једва је исхрањивало њихову децу хлебом, и та цела површина пре продаје и парцелације, није вредела ни колико данас један једини плац од 2—3000 кв. м.. Лични рад| и мапитал, у колико га има, уложен је у зграде, у земљиште врло мало. Скакање вредности земљишта у Београду, као и код свих градова, није резултат никаквог личног успеха појединих сопственика, већ је резултат социјалног успеха заједнице. Пре сто и више година земљиште у Београду било је скоро без вредности, данас претставља огромну милијардерску вредност. Хвала Богу те је тако. То је доказ огромног и напорног рада неколико генерација. Несумњив доказ видног успеха једног младог, марљивог и напредног народа. Али при овом посматрању ми морамо имати пред очима (будућност нашег Београда. При овом посматрању треба имати у виду два момента: а) нагло скакање вредности имања (повишена вредност) услед социјалног заједничког рада свих становника и б) ренту, коју то земљиште даје односно у могућности је да даде.

II Ми нажалост, не располажемо тачним подацима о скакању цена земљишта у Београду, као ни о целокупној вредности његовој, али се према ономе што смо горе навели, да наслутити, да је тај пораст цена огроман. Од обичног слободног заузимања земљишта (окупација) под Кнез-Милошем па до 1889 године, када се Г 1 кв. м. плаћао уДоколини „Славије" по 0,20 пд., да би се пред сам рат 1912 год. плаћао око 5 дин. по 1 кв. м., па до данас када се у тој околини плаћа 1000 и више динара по 1 кв. м., иако није велики размак у времену, необично је велика диференицја у вредности земљишта. Било би веома интересантно, када би се бар апроксимативно израчунале ове различите вредности целокупног земљишта у Београду, и то у три предратне периоде: 1830 године, 1890 године и 1912 године и две послератне периоде и то: 1920 године и 1935 године. Тиме бисмо добили извесне податке помоћу којих бисмо могли, упоредним прегледом, пратити привредни развој и напредак Београда. Из кретања цена земљишта може се читати и општи привредни и културни напредак једног градског насеља. Да бисмо видели како расте привредни и културни напредак једног града, ми ћемо овде навести податке за Берлин 1 ), који, и ако је то једно старо насеље лужичких Срба још из 10 века, је један нов град. Вредност целокупног земљишта града Берлина расла је овако: 1830 године вредело је 17 милиона зл. марака; 1850 године вредело је 45 милиона зл. марака; 1870 године вредело је 623 милиона зл. марака; 1890 године вредело је 2184 милиона зл. марака; 1910 године вредело је 5000 милиона зл. марака; . 1914 године вредело је 6000 милиона зл. марака; Тако исто је поучна историја једног плаца у центру Чикага, чија је вредност расла на следећи начин:: 1830 године вредело је 20 долара; 1840 године вредело је 1500 долара; 1850 године вредело је 17500 долара 1860 године вредело је 28000 долара; 1870 године вредело је\120000 долара; 1880 година вредело "је 130000 долара; 1890 године вредело је 900000 долара; 1894 године вредело је 1,250000 долара.

1 ) Ове сио иодатке узели из Адо1{ Ватазсћке. в Аи{ дађеп јег Оетејпдеро]ј{јк" Јепа 1920