Opštinske novine

Стр. 222

БЕОГ РАДСКЕ НОВИНЕ

ницу. У упознавању једног јавног тела лежи гаранција за његов успех и напредак. Али пре него што пређемо на анализу буџета Општине града Београда за 1935/36 годину, ми се морамо у главним потезима задрг жати на питању односа градске општине према држави и државе према општини, тј. на питању општине као самоуправног тела. Без самоуправе нема здравих комуналних финансија, као што и без добре и независне финансиске политике не може општина да одржи свој самоуправни положај на достојној висини. II Према Закону о градским општинама од 22 јула 1934 године, градови су самоуправна тела и правна лица по јавном и приватном праву. Градска општина је природна и економска заЈедница чланова настањених на градској територији, која је законом тачно ограничена и на којој се распростире њена власт. Без одобрења државе њена територија се не може увећавати, нити њена власт проширити ван утврђених јој граница. Као јавно тело, општина има своје сопствене сврхе и намере и њу је, као месну власт, створила држава, како у свом сопственом интересу, така и у интересу саме те уже заједнице и њених грађана. Држава је један део своје власти и надлежности пренела на општину, давши јој аутономију, али је, истодобно, ту аутономију ограничила законским прописима. Према смислу и појму модерне државе, општина није могла да добије неограничену самоуправу, је би тиме била доведена у питање сувереност саме државе. Давањем неограничене, апсолутне аутономије општинама, држава би се у ствари распала на један низ ситних аутономних заједница, које би све скупа, у најбољем случају, сачињавале једну федерацију тих аутономних ћелијица. Та и таква самоуправа одвела би општине и државу у анархију. Сувереност саме државе би била уништена, а уместо тога би се појавиле суверене општине, које би се међусобно могле одржати само путем физичке силе. Такви односи дали би нам потпуну слику средњевековних муниципалних државица. Модерна опшгина нема претензија за таквом апсолутном самоуправом. Она не жели да се одвоји од државе и да се ослободи њеног надзора, нити, пак, да се лиши помоћи државе, која се испољава у разним моралним, материјалним и физичким облицима. Правним одвајањем од државе, општина би морала да узме на себе физичку одбрану своје егзистенције, зашта би морала да држи своју сопствену војску, авијацију и евентуално и морнарицу. То би било исувише скупо за њено малобројно становништво. Сем тога, општина одвојено од државе морала би да држи огроман кадар чиновништва за судску, извршну и административну власт, а да и не говоримо о другим потребама

једнога града на пољу хигијене, социјалног старања, ф!инансиске, техничке и привредне делатности. Циљеви и, задаци модерне градске општине су сасвим различити од оних средњевековних градова. Из тих модерних потреба и реалних привредних и финансиских односа про изилази и правни положај данашњих модернх градских општина према држави. Јачањем централне власти модерне државе у току 19 и почетком 20 века, знатно се изменио положај општине према држави. Модерна општина постала је правно и политички зависнија од државе и изгубила је свој „независан'" положај који је имала средњевековна градска општина. Али у толико је данашња општина постала сигурнијом према спољњем непријатељу, те је добила у времену и могућности да се сва посвети својим унутарњим задацима. Ти су задаци постајали све већи, опсежнијк и компликованији услед развића трговине, занатства и индустрије и услед густог насеља каквог ми видимо у данашњим модерним, нарочито великим градовима. Зависност данашње општине од државе од користи је, како по државу тако и по градску општину. Градови су данас постали средишта политичке моћи државе, па чак шта више, држава црпе своју главну културну, просветну и привредну моћ из градова. Државна политика и комунална политика на територији градова, а нарочито оних већих, који престављају политичке, културне, просветне, привредне, финансиске, хигијенске, војне и административне центре државног живота, допуњују се и то, како у корист општина и њених грађана, тако и у корист државе и њених становника. Нема ни једне мере, коју би држава у циљу својих политичких задатака предузела на територији једне општине, а да у исто време не користи ни самој дотичној општини, као год што и здрава комунална политика доприноси величини и моћи саме државе. Успех државе је истовремено успех и самих општина и обрнуто. Држава изградњом саобраћајних сретстава: железница, путева, речних, поморских и ваздушних линија необично повољно утиче на развитак градских општина. Тако исто и резултати комуналне политике . градова, а (нарочито престонице, доприносе сјају и величини државе. Зато је њихов обострани задатак, да' се свесно допуњују и међусобно координирају у постигнућу својих циљева. Основица новог Закона о градеким општинама је самоуправа тј. дато је право грађанима сваке општине, да сами управљају унутрашњим градским пословима. Изабрани већници — веће — на челу са претседником сачињавају органе градске општине. Грађани узимају учешћа у управљању општинскилпословима индиректним путем, поред стручних, за комунална питања образованих и плаћених чиновника. Веће контролише и руководи, посредним путем преко претседника, пословима у општи-