Opštinske novine

Стр. 246

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Говор г. Владе Илића » Пред гробом, г. Влада Илић одржао је следећи говор: — Ни време, ни нови догађаји неће никада моћи да умире наша срца. Цело културно човечанство дубоко је саосетило трагедију, која је снашла не само нас, Југословене, него цео циБилизовани свет, губитком једног великог владара, Блаженопочившег Витешког Краља Ујединитеља. А Југославија је задрхтала потресом свих душа, потресом сржи својих националних осећаја, јер је губитак био страшан и ненакнадив. Тај бол за Великим Владаром протезаће се деценијама, до последњег живог изданка наше генерације, и пресадиће се кроз реч историје у душе нашега потомства. Претставници престоног града Београда, срца Југославије, данас се клањају пред Сени Великог Покојника. Град, у коме је Он провео свој живот, за чије се ослобођење борио излажући смртној коси своју младост и свој жиеот , град у коме је Он провео своје најлепше часове Краља и родитеља, град у коме је створио своје велике планове садашњости и будућности Југославије, Евросе и целог чов> чанства, тај град, Његова дична Престоницз, Београд, стоји нем пред прстом неумитне судбине, која га је лишила свог Највећгг грзђанина. Али, у душама нашим букти пламен, који је Велики покојник запалио, букти љуСаз : а цео Југословенски народ, букти љу(Гав за м 1р и напредак целог човечанства. Над Београдом, Престоницом Великог Пскојника, вечито ће лебдети Н>егов дух, а Његове велике идеје запајаће вечито не само нас, него низове нових, срећнијих гснерација Клањајући се Сени Великог Покојника узвикујем у име престоног града Београда, у име Југословенске престонице, у име свих Југословенских градова и села: Слава, Великом Човеку, Великом Владару, Великом Југословенском Краљу Александру Карађорђевићу — Ујединитељу!" — Слава Му! — узвикнули су потрешено сви присутни већници. ј ; | Г овор г. Душана Николајевића У име градског већа говорио је градски већник и претседник Културног одбора Београдске општине г. Душан Николајевић. Г. Николајевић је рекао: „Кад се јутрос кренусмо за Шумадију, на Опленачки хаџилук, сваки је од нас понео у души религију историје наше. ГБе неби било да нема Шумадије, валовите и китњасте Шумадије, чији Рудник и чији брежуљци и пропланци скривају у себи радост живота и величанство праведничке смрти.

Сунце је пало на плави Рудник, а са врхова Рудника зраци сунца рује Букуљу и Венчац, дворове горских царева. Разлива се сунце и слобода неизрециво лепом и недокучивом Шумадијом. И кад путник — намерник западне међ њене шумовите и гараве брежуљке осећа он. дах слободе њене и мисли крупну мисао њену. Крупну мисао слободарског краја, који је, вођен нагоном правде и истине и људског достојанства, рушио и срушио. две туђинске и античовечанске узупаторске власти. И, ако идеш Шумадијом и ако пуним грудима удишеш њен свеж ваздух, постајеш оран за џиновску борбу, за предану и смелу службу највишој правди и циљевима наше историје, која је била патничка зато што беше занета правдом и истином, а у исто време мириш се са мистеријом смрти. То је највећа тајна најхеројскијег и најплеменитијег краја Југословенске земље. Живи и мртви су у Шумадији близу. Челичи те за борбу и пријатељи те са кончином необјашњена земља Рудничких 11ланина, тучних поља, бујних лугова, свештених гајеЕа из твојих ^авних снова, и земља скромне, али богате свечаношћу, Тополске цркве, која је доскора чувала Бесмртника наше нове историје. Шумадија — Слободија, а у њој и над њом Рудник, Планина слободе граби небу. Ако си окован, па се загледаш у Рудник, — сами ће се ланци раскинути. Има мађијску моћ та планина наша чија се утроба вулкански побуни у часу када аустро-мађарска офанзива насрну на наше њиве и на наша права људска. Џиновски стражар Рудник стражари на мртвој стражи слободе наше и државе наше. Стражари и чува два неизмерно велика симбола наше историје, две њене радости над радостима и два њена бола без пребола: Карађорђа, Васкрсника Србије, Југословенског пијемонта, и Карађорђевог праунука, Васкрсника Југославије. И вечно ће с Опленца летети птице слободе. Живи су симболи. Мртви и живи су у Шумадији сасвим близу и вечно је жива ова земља. Народ овај Словенски воли све људе, присни су му сви народи, али исто тако воли он и снажну Отаџбину. Зна народ наш да се живи достојним животом само у својој и јакој држави. А нико му ту мисао није тако јасно мислио као Александар Ујединитељ и нико као он није располагао са толико духовне и моралне силе да је спроводи. Наш народ је у Средњем Веку имао своју моћну државу. ГБен творац Стеван Немања беше једна истински император-