Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 249

стан да без мира нема стваралачког духовног полета. Он, који је био у светском рату први и ратном глоријом увенчани војник своје отаџбине, убеђено је после рата радио на остваривању племенитих пацифистичких идеал.а. Неко је једном приликом казао, — да се само онај који је искусио страхоте рата, може искрено залагати за м;ир. Ову истину нико није тако потврђивао као Александар Карађорђевић. Александар Карађорђевић је био историјски херој, али бол је наше историје да су њени најбољи хероји уједно и њени мученици. Они којима је јака Југославија трн у оку, и они, који упорно мрзе добро човека и народа, нашли су начина да насилно уклоне свога главног, врховног противника. Александаар Карађорђевић је био херој и Александар Карађорђевић је, због тога, био и мученик. Херој и мученик беху и у ономе Нзеговом осмеху којим је отпоздрављао ода;ни му народ. То је био осмех човека који не сумња у успех својих напора, а у исто време тај јуначки самопоуздан осмех беше и некако јадовит. Трагедија наше историје је да су њени најбољи хероји уједно и њени мученици... У Марсељу је извршен гнусан злочин, али зато, ипак, трагична погибија Великог нам Краља не значи пад његове творевине. Бије снага недокучиве расе и из мртвога Александра. Он је физички оборен кад је био на највишем; вису, али је вис остао. Ту је држава Југословена, а Опленац је храм; који нас учи служби нацији и држави. Овде, на Опленцу, ми, у духу Васкрсника велике, недељиве и напредне Југославије, прзчишћавамо наш култ наше историје и наших истинских историских личности од свега ситничарског. И, прожети тим: племенитим култом, ми постајемо способни да се уздижемо над личним, чак и оправданим ; амбицијама, и да будемо верни и неуморни заточници оне мисли коју је мислио наш Ујединитељ. Постајемо овде, на Опленцу, способни да гремо стопама Онога који је генијално и неустрашиво бранио надсветињу свакога способног за живот и напредак народа — државу. Бије снага и из мртвога Александра, снага ^аше историје. Пијетет који нас обузима овде, на Опленцу, то је животодавна енергија која нас креће да се

кроз службу држави одужимо мртвом а историски вечно живом Краљу нашем Александру Ујединитељу. Мртви и живи су близу у Шумадији, а џиновски стражар Рудник стражари на мртвој стражи слободе наше и државе наше. Слава Васкрснику Југославије! * * * Затим је говорио проф. г. др. Петар Зенкл. Он је говорио на српском језику и, узбуђеним гласом, пуним најдубљег бола, рекао је: — Клањам се данас сени Великог Словена Блаженопочившег Витешког Краља Александра I, најискренијег великог пријатеља свих Словена. Кад је глас о смрти Великог Краља Александра поохујао Европом, дубоки спонтани бол обузео је цео Чехословачки наоод. Наше душе су задрхтале. Нестао је један Велики ум, једно велико срце, које је куцало прожето љубављу не само за свој Југословенски народ, него исто тако за целокупно Словенство, исто тако и за наш Чехословачки народ. Чехословаци су умели да осете љубав Блаженопочившег Краља Александра. И на ту љубав свесрдно су одговорили својом љубављу Словена, Настало је тако спонтано и нераскидљиво пријатељство наша два народа, које се не заснива само на узајамним политичким и економским интересима, него на осећајима словенског братства, те је у тодико постало нераскидљиво и вечито. Имао сам ту за мене највећу срећу, да уживам личну благонаклоност Блаженопочившег Краља Александра. Та пажња Великог Човека и Великог Вође народа ме је зрачила и отворила ми многе кове видике у мом раду војника на пољу социјалне политике нарочито на пољу што чвршћег зближавања наша два народа и утхрђивања опште идеје миоа мећу народима цивилизованог човечанства. Са дубоким болом у срцу, болом који дели цела Чехословачка, болом свих нас словенских социјалних радника, придружујем се Вама, браћо Југословени и претставнипи дичне југословенске престонице, и узвикујем: Слава Највећем Тугословенском К/)аљу Александру Ј Карађорђевићу! Заветујем се пред Његовом сени да ћемо чувати светле аманете пријатељства, мира и братства, које нам је Он оставио и да ћемо, у духу Његових свесловенских и опште човечанских идеја, радити за наша два братска народа, за што бољу и светлију будућност. Слава Великом Покојнику! I