Opštinske novine

Стр. 248

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ске мисије да у њима нису појачане позитивне особине народа, у којима су поникли, и кад њихове творевине не би давале истинског маха баш ономе што је највредније у души човековој. И поред ових удара Ропства, наша историја је иманентно хтела да наш народ, који је имао велику државу, дође поново до своје државе, и зато су две најисполинскије фигуре у нашој историји: император Немања и Вожд Карађорђе. И један и други је градитељ државе. Разлика између нашега императора и нашега Вожда је у томе што је император огњем и мачем натеривао антидржавне елементе на покорност, а што је Вожд, крај свих својих строгости, желео да маса народна не буде само покорна него и одушевљена. У тајанственом часу, када се српска раја стала да усправља, Вожд је даровао себе народу, а народ себе Вожду. Мистика вођства прожимала је васкрсника из Тополе, али он не беше само (бич тиранах). Био је и онај што је новој држави ударио тврде темеље. Краљ Александар је био, не само крупна личност у нашој историји, него и сложена. То је био један монарх који је у своме снажном осећању државе удруживао оно што је немањићско, императорско, с оним што је крилатило историјско посланство његовог претка Вожда. Александар Карађорђевић беше владар Југословена и вођ тих, и државом уједињених, Југословена. Осећање државе је Краљ Александар донео на свет, али се у избеглиштву то осећање необично развило. Тамо у изгнаству, Регент се још боље научио истини државе. Она је у основи својој сила, и она мора бити силна ако хоће да остане верна своме нагону одржања и своме истинском посланству. Морална крепкост државништва Александра Карађорђевића је што је у несрећи, која је нештедице тукла његову државу, открио оно што један прави, велики Монарх треба да зна. Др- жавништво овога монарха беше широко и јасно. Знао је Он сву важност нашега Јадрана, а у исто време, и исто као Немањићи, разумевао је, да је Вардар артерија наше државе. Отуда је државништво Александра Карађорђевића поклањало тако обилну и благодетну пажњу нашем Југу. И као државник и као Вођ Југословена Александар Карађорђевић је продирао у биће ствари. Југословене су разједињавале стране државе, и због тога једна јака национална држава ваља да поправи оно што су туђинци кроз своје државе кварили. Александар Карађорђевић

је био начисто с тим да постоји Југословенски народ, али се непролазна његова историјска важност састоји у томе што је исто тако јасно разумевао судбински значај једне Југословенске државе. Она је тек у стању да потпуно излечи и да потпуно оживи психу Југословенског народа, ону психу која је кроз југословенске предратне, често пута болесне и небулозне, идеологије очајно тражила себе. Владар и Вожд, Александар Карађорђевић је због тога и један знаменит претеча на пољу младе Југословенске културе. Богата душа југословенска бацаће тек вредности, а ове ће најбоље доказивати сву историјску замашност државништва Александра I Ујединитеља. Нзегов продирући поглед је далеко, орловски досезао и он је стално мислио у великим линијама. Он је, као југословенски владар, хтео и сигурно спроводио оно што у себи жуде дубине наше историје. Као југословенски Вожд он је искрено, свим' својим бићем, желео да сви они, којима господари Нзегов трон, буду усхићени Нзеговим титанским стварањем. Он је веровао тврдо у Своју мисију. Из те вере, која је својствена прворедним, историјским личностима, црпео је Ујединитељ своје херојство. Ни једног "часа није застајао пред опасностима. Ишао је право на њих, као да су Га оне мамиле. И, у колико је бивао херојскији, утолико је постајао шири, толерантнији. Дело Му је уливало веру у себе, вера у себе херојство, а херојство — широкогрудост. Државник огромних размера, Он је наше савезнике очаравао својим непоколебљивим смислом за битно и својим; искреним прелажењем преко свега што је сићушно и пролазно. Такав, Он је морао постати, не само иницијатор, него и централна фигура и у Малој Антанти и на Балкану. Мисао Балканског савеза, нико није тако кристално мислио као Александар Карађорђевић. Због тога ни један балкански владалац у минулој историји не беше на Балкану толико истакнут као Он. И не само то. Од свих наших владалаца, Он је, не само највише учествовао у великој европској политици, него је спадао у онај мали број европских државника који су тој политици одређивали правац и тон. Самим тим:, преко своје изразите и утицајне личности, Он је, истовремено, доприносио учвршћиваању монархистичког принципа у свету. Сва Нзегова улога беше олакшана Нзеговим пацифизмом. Он, који је градио јаку државу, беше искрени поборник мира међу народима јер је био све-