Opštinske novine

Стр. 262

БЕОГРАДСКЕ! НОВИНЕ

вачко-југословенског братства. Ово предавање проф. Зенкла са филмом трајало је пуна два сата. Оно је представљало једно читаво откровење, и примано је са одушевљењем које се не памти на Коларчевом Универзитету. Мисаоност, поштена искреност и дубока тачност Зенклових погледа с једне стране и импресивне слике филма, који је показао шта је све Зенклов организаторски дух ствооио под окриљем Масариковим („Масарикови домови", дечји заводи, „Александров колеж" итд.). безгранично су одушевили хиљаде присутних Београђана и пружили им веру у боље дане човечанског рода и социјалне правичности. Прерађено и у скраћеном облику, проф. др. Зеикл уступио је ово предавање као специјалан чланак за часопис Београда, и ми га у овоме броју доносимо на уводном месту. О импресивности филма, којим је пропраћено ово предавање, могле би се написати читаве књиге, али само онај који га је видео може разумети стваралачку снагу др. Зенкла. Банкет Претседника Београда г. Илића у Џокеј Клубу у част Др. Петра Зенкла Претседник Београда г. Влада Илић у част 1 госта проф. др. Зенкла приредио је вечеру у Џокеј Клубу. Овој вечери, где је такође дошло до врло топлих манифестација пријатељства Чехословачке и југославије, били су присутни како претставници највиших државних и комуналних власти, тако и претставници науке и београдских друштава. Између осталих, запажени су г. г. арм. ђенерал Војислав Томић, командант Београда, др. Славко Грујић, марш1ал двора, проф. Стеван Ћирић, министар Просвете, Нз. Е. Др. Велнер, Чехословачки опуномоћени министар, др. Душаг Пелеш, претседник „Јадранске Страже", ђенерал др. Жарко Рувидић, претседник Лиге против туберкулозе, Светозар Томић, потпретседник Црвеног крста, др. Влада Ћоровић, ректор Универзитета, др. Матеја Амрожић, потпретседник Уније за заштиту деце, Љуба Хофмановић, начелник и претставник Министра соц. политике, арх. Јос. Хрнчир, претседник Чехословачког Савеза, Јозеф Визек, претседник Београдске Чехословачке општине; градски већници г. г. Душан С. Николајевић, Добра Богдановић, проф. др. Шаховић, др. Светислав Стефановић, Павле Кара-Радовановић; арх. Ђ. Бајаловић, инж. М. Радојловић, инж. Вучковић и други; претставник Савеза градова г. Слободан Ж. Видаковић; директори и шефови Београдске општине г. г. инж. Бор. Поповић, Божа Павловић, др. Давидовић, и други; претставник чехословачке штампе г. Ед. Парма, претставници београдске штампе г. г. Стајић, Сп. Ђорђевић, Б. МиленковићЈ, и други. Претседник Београда г. Влада Илић, као домаћин прву чашу наздравио је у здравље гБ.

В. Краља Петра II, Кнеза Намесника и Краљевског Дома: „ — Прву чашу пијем за здравље и срећу Његовог Величанства Петра II, нашег младог и, ако Бог да, великог Краља, за здравље и среНу РБеног Величанства Краљице-Мајке, за здравље и срећу Кнеза-Намесника и целог владајућег Дома великих Карађорђевића! Поздрављајући госта др. Зенкла Претседник I. Илић је рекао: — Допустите ми, да, као домаћин, поздравим нашег госта. Ја бих могао да поно-* вим оно што се и на свечаној општинској седници рекло о њему и његовим заслугама на! пољу социјалног старања и на светом делу учвршћивања вечног пријатељства два братска народа, Чехословачког и Југословенског. Претч седник Културног одбора, мој одлични пријатељ и одлични сарадник, г. Душан Николајевић у својој сјајној беседи на свечаној седници изнео је све то, а на најубедљивији на-, чин. Ја нећу то да понављам, али зато хоћу, Петру Зенклу братски да наздравим. До његовог доласка, до нашег личног упознавања, Петар Зенкл је био човек који је уживао моје пуно поштовање. Нзегов неуморни рад, његове организаторске способности и резултати његовог рада беху ми врло добро познати и ја сам, Господо, као и сви ви, у Петру Зенклу гледао једног еминентног словенског социјалног радника. Упознавши. се овде, у нашем Београду, с Петром Зенклом, он је, Господо, поред поштовања које имамо за његову хуману и културну личност, освојио и наша срца. Петар Зенкл је постао почасни грађанин Београда зато што је својим заслуг : ама стекао право на ту славу, али је Петар Зенкл за ово кратко време постао наги. Ми смо га сви заволели, а то је, Господо, оно што Петру Зенклу, сигурно више од свег,а годи. Ми смо упознали његово топло словенско срце, његово одушевљење за братство и ми смо му отворили наша срца. Од тога срдачног пријатељства ми очекујемо најбоље резултате и у погледу решавања садашњих задатака наше Општине, на које сам ја у својој декларацији указао. Зенкл нам је обећао свесрдно своју драгоцену сарадњу -и ја му братски захваљујем, молећи га да не жали труда него да нам што чешће долази. ГБегово присуство и његов лични удео у решавању наших социјалних задатака биће нам више него потребни. Ја га могу уверити да ће он, кад год буде дошао, наићи на исту љубав. Он је не само наш почасни грађанин, него и наш брат. Ја пијем ову чашу за здравље нашег, свима нама тако присног почасног грађанина, за здравље мога и вашег брата Петра Зенкла.' После претседника г. Илића говорио је проф. Др. Зенкл, који је свој лепи говор завршио овим речима: