Opštinske novine

6Е0ГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 263

„Дубоко сам дирнут ретком пажњом, којом ме је дочекао Ваш град, коју су ми указали сви званични претставници како комуналних тако и државних фактора Југославије, коју су ми указали сви грађани југословенске престонице. Али, још више дирнуло ме то, што сам осетио да Ваша пажња није само израз куртоазије према једном странцу, него да је она спонтани братски излив Ваших дубоких осећаја и да она није само упућена мени као Вашем оданом пријатељу и обожаватељу, него целом народу нашем, Чехословачком. Не знам, да ли је ико од Вас, поштована Господо, икада био у тако мучној ситуацији као ја. Наиме на свом путу, чији је циљ био братска сарадња на пољу социјалне политике, наишао сам на такве изразе љубави, пријатељства као и нарочите пажње да сам потпуно померен из равнотеже. О мом приватном раду се говорило и писало са таквом широкогрудом вољом да се осећам управо постиђен. Све то, што сам имао прилику и срећу да до сад учиним у нашим чехословачко-југословенским односима, вршио сам из потребе своје властите душе, свога властитог сло|венског нагона. Из дубине свога срца сам уверен о неизмерном моралном и политичком значају реалног Југословенско-чехословачког братства и сматрам за срећу, ако могу гдегод, када год и како год придонети његовом остварењу. Зато молим да покрај моје најтоплије захвалности за сву Вашу љубазност примите мој,у изјаву, да ћу са повећаним настојањем у своме раду наставити, када сам видео да је од југословенске браће наша народна и политичка сарадња цењена. Уверен сам, да нас сви уздаси, крв и животи, из којих се изродила слобода Ваше уједињене Југославије, и самосталност моје отаџбине, обавезује за систематски, конструктивни и неуморни рад у корист наше свете заједничке ствари. Моја ће највећа бити срећа, ако ми се укаже прилика да поново својим радом докажем, да сам добро разумео потстрек и поуку историје оба наша братска народа, као и зов херојства југословенског јунаштва као и глас слободне мајке земље југословенске и чехословачке... Кад сам, прелазећи границу, ступио на југословенско тле, моје срце је задрхтало. Обухвативши погледом Ваша поља и долине, Ваша брда и шуме, ја сам у духу са дубоком радошћу поздравио ту земљу, напаћену дугим ропством и крвавим ратовима, која се препорођује и која је постала како у политичком, тако и у економском погледу, један важан фактор не само Балкана, него светске равнотеже и светског мира. Угледавши пред собом дивну и импозантну силуету Ваше престонице, дичног Београда, пред мојим очима прохујала је сва његова вековна епопеја, његово страдање и љуте борбе, које су га више пута претварале у рушевине и заливале његове улице крвљу.

али нису никада успеле да га сравне са земљом и тако да макну најјачег чувара Европе, њеног мира и цивилизације. Кад сам ступио на тле Београда, кад сам још једном видео пред собом један модерно уређени град, са лепим широким улицама, пространим трговима и модерним палатама, ја сам остао задивљен. Та нагла обнова порушеног Београда, Београда кога је светски рат оставио у згаришту, тај његов џиновски развитак убедио ме је, да се у њему најбоље огледа цео велики замах и полет нове Југославије. Дозволите ми, Господо, да се и овом приликом сетим једног великог Човека и Хуманисте, Вашег Блаженопочившег Витешког Краља Александра, чија је благонаклоност према мојој скромној личности тако племенито озаривала мој скромни рад. Знајући Његов стваралачки дух и Нзегова стремљења светлијој будућности, осетио сам у полету Београда и Југославије плодове Нзеговог енергичног и стваралачког рада, руковођеног великом очинском љубави према своме народу. Нека је слава Великом Покојнику и вечити спомен у нашим срцима! Узајамна љубав усађена у срцима свих Чехословака према Југославији и Југословена према Чехословачкој с једне стране, а с друге стране стваралачки снажно дело наших и ваших мудрих државника најбоља су гаранција, да ће наше пријатељство и братство остати вечито непоколебљиво. У то име дижем ову чашу и поздрављам Вас: Живео Краљ Петар II! Живео Кнез-намесник Павле! Живела Ваша дична престоница, славни и јуначки Београд! Живела Југославија!'" Завршио је г. Др. Зенкл. ј — Живела братска Чехословачка! једнодушно су и из дубине срца узвикнули сви присутни. Исто тако снажно је поздрављен и говор ГБ. Е. чехословачког опуномоћеног Министра г. др. Велнера, који је у своме говору истакао: Срећан сам што могу узети реч на данашњем нашем скупу за тако значајних околности. Југославија и Чехословачка држава, коју имам част заступати, имају један заједнички велики циљ: како су наша два народа знала за време рата борити се, раме уз 'раме, за своју слободу, тако се данас заједнички боре, да одбране и сачувају слободу са тешким жртвама стечену. Задатак није лак, има ту пуно препрека које је потребно систематским, истрајним радом и подношењем жртава постепено отстрањивати. Оба наша народа знају за ове тешкоће веома добро и предузимају све, да се овај основни задатак што боље реши. Ми радимо на обезбеђењу наше државне и националне егзистенције са уверењем, да је наша