Opštinske novine

I

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 277

се намеравано смањење плата сведе на незнатну и неосетну меру, којом је требало постићи само морални ефекат. Овом првом сталешком активношћу спасено је службеницима Београдске општине укупно преко 10 милиона динара, односно сачуван је дотадашњи ниво њиховог животног стандарда. Одмах после ове борбе за чување плата, ставља се на дневни ред пројекат закона о градским општинама, који је по своме значају исто та г ко, морао апсорбовати сву пажњу Управе, пошто су извесним одредбама његовим била доведена у питање основна права целокупног општинског сталежа. У акцији за заштиту права општинских службенииа, Управа иступа заједно са земаљским Савезом службеника градова и села Краљевине Југославије. Од колике је важности колективно иступање и каКви су плодови тога рада видећете из доцнијег излагања. По овом питању основан је специјални „Радни одбор", земаљског Савеза који је заседавао у Београду за све време док су рађени закони и уредбе. Још пре него што је дошао законски пројекат пред Народну скупштину, претставници сталешких организација под вођством претседништва земаљског Савеза предузели су потребне мере код Краљевске Владе и Министра унутрашњих дела. Предане су детаљне студије, пледоајеи и текстови за законску главу о градским службеницима. Тим путем успело се, да пројекат Министра унутрашњих дела предвиди многе правичне одредбе, па и пуну заштиту стечених права. Међутим, доцнијом ревизијом пројекта Министра унутрашњих дела, извршеном од Краљевске Владе, та глава о градским службеницима у многоме се погоршала, па је и Одредба о стеченим правима почела да се неправично нормира. Када су то сазнали, претставници свих сталешких организација одржали су две седнице код Претседнииа нашег Удружења г. др. Ђулизибарића, па је донета резолуција, да Радни одбор Земаљског савеза изради пројекат законске главе о градским службеницима, који се има у име свих градских службеника послати свакоме члану законодавног одбора, као и свима народним посланицима и сенаторима понаоооб. Пре штампања ових захтева, жеља је била да се исти прочитају и продискутују на једној ванредној скупштини, односно на једном ванредном конгресу градских чиновника из целе Државе. Та је скупштина била сазвана у Београду, и за ову се пријавило око 4.000 делегата из свих крајева Државе, а само је из Љубљане имало да закупљеним засебним возом дође 700 делегата. Међутим, за одржање ове скупштине, Радни одбор није добио потребну дозволу, односно одржање ове протестне скупштине је било забрањено. Тада је Радни одбор оштампао захтеве градских службенииа и предао их свима члановима законодавног одбора, народним посланицима и сенаторима, тражећи у категоричкој форми, да се измени Владин пројекат у духу наших сталешких предлога. и ова је књига забрањена, али је она на време достављена свима факторима, тако да је своју мисију у пуној мери и извршила. За све време док се Замон у Одбору и Скуппггини радио, Радни одбор са претставницима локалних и бановинских организација и пријатеља народним посланицима одржао је 37 седница, под руководством

Претеедника Радне управе Земаљског савеза свих организација г. Слободана Видаковића, који је потпретоедник нашег Удружења, као и г. др. Јанчигаја, претставника словеначких чиновника. Напори и борбеност, која је уложена у ову акцију за што правичније решење нашег сталешког питања уродили су при свему томе резултатима који су на скупштинама и пленумима многих удружења широм наше Краљевине доживели једнодушна признања. Да Вас не би замаргши, ми ћемо Вам, примера ради, навести само неколико озакоњених одредаба, које претстављају резултат ове снажне сталешке борбе, потпомагане пријатељском сарадњом многих народних посланика, а нарочито реферата и чланова законодавног одбора, као и великом предусретљивошћу и разумевањем надлежних функционера Мин. унутр. дела. Тако, према предлогу реферата и сталешке организације, усвојен је принцип: да градске чиновнике именује и отпушта целокупно Градско веће на својим јавним седницама и то тајним гласањем. Тиме је одузета наша судбина из руку једног човека, који не мора увек бити непристрасан, а још чешће он може бити заведен злонамерношћу других. У пројекту Владе стајало је да укупне принадлежности не смеју бити веће од државних службеника. Заузимањем сталешких организација успело се, да укупне принадлежности буду веће од државних службеника, док ограничење додирује само основну и положајну плату, а сви додаци: лични, породични, на скупоћу итд. могу бити већи, наравно према финансиским могућностима респективне општине. У погледу пензије успело се, да се прихвати начело да се терет њихових издржавања пребаци на градске финансије и то: да личне пензије плаћа град, а породичне град или пензиони фонд, уколико исте предвиди Градски статут. У Закону је био пропис о могућности отпуштања градског службеника када то захтева надзорна власт из државних интереса. Ова одредба није могла потпуно да се брише, али се ипак успело да г. Министар унутрашњих дела пристане, да се иста пребаци у прелазна наређења, чиме се исти пропис гаси три месеца после доношења уредбе по § 159. Успело се да се брише одредба прелазних наређења, којом је било предвиђено, да се ступањем на снагу За!кона о градским општинама сви службеници стављају на расположење, тако да Општина доноси одлуку за сваКФг појединца о даљем останку његовом у служби или отпуштању. Даље, на пр. у пројекту Владе стајало је, да се отпусте из службе сви службеници који не буду имали одговарајуће квалификације. Овај је пропис измењен; да се могу задржати ако имају 10 година уредне признате службе. Исто такго успело се, да се за отпуштене службенике, који имају преко 5 година службе, на име отпремнине обезбеди дванаест месечних плата, а за све остале шест месечних плата. Уједно се успело да се за пензију до 10 година службе рачунају и оним чиновницима, (који по досадашњим прописима нису имали права за пензију. Највише времена и борбе одузела је Радном одбору земаљског Савеза интервенција око § 159, који

10*